MA-1 Moda i uniforma – Hans-Christian Dany (Edition Nautilus Flugschrift)


Hans-Christian Dany ide prilično široko oko glavne ili tačnije rečeno glavne sporedne teme i proučava razne aspekte klasičnih modnih uzoraka i posledica


Darko Doni

Prvu polovinu 90ih proveo sam radeći na građevini i u gastronomiji. Uglavnom, slabo plaćeni fizički poslovi i uslužne delatnosti, u najrazvijenijoj državi Zapadne Evrope. Novca nije bilo, tako da sam se oblačio u robnoj kući C&A, nosio poklonjenu i nošenu garderobu, hranio se u Aldiju. U jednoj prodavnici vojnih artikala, kupio sam, tada jeftinu jaknu izraelske armije. Prirasla mi je srcu. Bila je lepa. Nosio sam je i zimi i leti. I na posao i u noćne izlaske. Odabrao sam stranu, podsvesno. Ili je ta strana odabrala mene. Znam, odelo ne čini čoveka, neka „etiketa” ipak mora da postoji. Nisam u potpunosti imun. Znam. Znam.

O tome i ne samo o tome, kako jedan odevni predmet može da postane kôd i tajno sredstvo sporazumevanja jedne i više generacija, govori književno delo Hans-Christiana Danyja, umetnika iz Hamburga. Njegova alegorija kreće kad na rasporodaji kupuje Lonsdale bomber jaknu za 50 evra. Lonsdale je dugo bila firma, zaštitni znak naci skinheda. Da bi se oslobodili lošeg imidža, počeli su u reklamama da koriste ljudske modele iz Afrike i Azije i tako izgubili dobar deo verne „klijentele”. Može se slobodno reći da su bomber jakne postale deo arsenala, kako levičara, tako i desničara, pa i onih apolitičnih masa kojima je potrebna zaštita od vremenskih prilika i neprilika dok ispijaju pivo po parkovima. Ta jakna povod je za celu priču o tim i drugim jaknama i uniformama.

Ta jakna postala je, na primer, i predmet izložbe „Vintage Bomber” Amerikanca iz Istočnog Jerusalima – Setha Pricea, iz 2008. godine. „Potkultura kao zajednička stilizacija, povezana s kultiviziranjem tajnog izraza i jezika, koje ujedno šalje i zajedničku poruku: Ne želimo vaše norme.” Seth je kratko potom objavio i delo: „Kako nestati u Americi”. Manifest na ivici paranoje, sastavljen od internet preporuka ljudi koji beže od mafije, policije, tajnih službi i sličnih organizacija. Plaćanje u gotovini, prestanak komunikacije s rodbinom, neostavljanje otisaka na čašama u restoranu, staru garderobu zameniti u potpunosti novom. Digitalna anonimnost? Prekasno, digitalni otisak prsta postao je norma(tiv) u većini urbanih sredina širom sveta.

Autor knjige ide prilično široko oko glavne ili tačnije rečeno glavne sporedne teme i proučava razne aspekte klasičnih modnih uzoraka i posledica. Zanimaju ga i drugi vidovi mode, sheme i sociološki obrasci po kojima se stilovi šire u društvu, menjaju društvo. Pa i posledice te… grane ekonomije koja poseduje svoj mejnstrim i svoj andergraund. Svoju istoriju, svoju sadašnjost i svoju budućnost.

Kad smo kod samog kulta odeće, već je M-65 firme Alpha Industries ovekovečena-u-večnom Holivudu. Nosi je Arnold Schwarzeneger u Terminatoru, Robert de Niro u Taksisti, nose je i Žan Klod van Dam i Silvester Stalone. Postala je i zaštitni znak protivnika rata. Nosili su je i Crni panteri. Što je osobina kojom ne može da pohvali i MA-1, koja je u sebi zadržala militantnu i preteću crtu.

MA-1 bila je deo standardne opreme američke Air Force, sve do 1977. godine. Lakša od prethodne A-2, dobro je grejala u svako doba godine. Nastala je po tajnim nacrtima 1957. u maloj porodičnoj manufakturi Dobbs Industries iz Knoxwillea u Tenesiju, da bi sve to preraslo u danas poznatu marku Alpha Industries. Vojna industrija koristila je samo maslinasti materijal, dok se civilni asortiman proširio i na crnu, bordocrvenu, srebrnu i modroplavu boju. Sve u vreme kad je na Vijetnam bačeno sedam miliona tona bombi, pet puta više nego u napadima na Nemačku tokom Drugog svetskog rata.

Teško je reći da li su u pitanju samo moda i praksa, ili je u pitanju nešto više i nešto postojanije. Pojam  moda nastao je u 17. veku. Za modu je još filosof Kant rekao da predstavlja „promenu načina života”. Moda je, to i laici znaju, često cikličnog karaktera. Postoje naravno i tendencije da se ide ka nečemu novom, kao i ta praktična namena da se nešto pokrije, zaštiti i sakrije. Naime, da se maskira ili obeleži. Firme, monasi, vojnici, oni su više nosioci konstanti nego varijabli u svetu „mode”. I najskuplja i najjeftinija trenerka igraju u društvenom sklopu određenu ulogu. Naročito u poslednjim decenijama. A i mirisi koji nastaju nošenjem garderobe mogu da se klasifikuju i proučavaju. Moda je i eter. Postoje istovremeno mogućnosti da se o njoj piše i razmišlja, kao i da ne može ama baš ništa neporecivo da se kaže. Moda je nekad neizreciva.

Često, kad kod nekog ili na nekom vidimo nešto što nam se dopada, pokušavamo i sami to da preuzmemo i prihvatimo. Isto je i s negativnim primerima, suprotno, da odbacimo i kritikujemo. I tako, društvo se i diferencira i uniformiše. Ukusi se izjednačavaju i mimoilaze, a u svemu postoji i taj materijalistički karakter. Još je Karl Marks govorio kako stvari postaju roba. I svetske kompanije Dior i Chanel baziraju neke svoje kreacije na uniformama. Svojim, nekad pacifističkim, nekad militantnim nastupima diktiraju trendove na ulici, u biroima, klubovima i kafeima.

Bomber jakne, kao i Levis 501, na neki su neposredan i čudan način, u svim svojim izvedbama i varijacijama postale preteče normcorea, posve jednostavnog i nespektakularnog načina oblačenja. Povratka ka normalnome, ako tako nešto postoji. To je ono što se danas vidi na ulici kod mlađih generacija. Nestanak tradicionalnih marki i bredova je na pomolu, kao i nastanak novih, transformacija starih. Bar onakvih kakve smo ih do sada pamtili i zamišljali. Postoje, doduše retki, klinci, otporni na reklame, zvukove iz promotivnih zvučnika šoping-molova, banere, populizam… Na njima je budućnost čovečanstva.

Bomber jakne jedno vreme bile su potisnute iz javnog života mode u drugi i treći plan, da bi svoj povratak slavile kolekcijom iz 2004, gde je taj odevni predmet, po popularnoj ceni od 675 američkih dolara ponovo i u potpuno identičnoj izvedbi originala doživeo svoju renesansu. Za dublji džep, naravno. I za kolekcionare.

Možemo zaključiti da vlada rat između mode i uniforme. Nekad su saveznici, nekad ljuti protivnici. Borba između individualnog i kolektivnog trajna je i često umara.

Borba za mir vekovima je najveća borba koja vlada na svetskoj pozornici. Vode je uglavnom potlačeni i oni koji u njoj večno gube. Laka pešadija.

 

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
    1
    Share