Kupi me, molim te – Stanislava Šakota (SlovoPres)

Mali grad u kome se ogledaju društvene prilike jednog naroda u trenutku političkih podela, ekonomskih (ne)prilika i mentalno stanje novih naraštaja. Glavni lik je tek stasala devojka Maja koja, koristeći modernu tehnologiju i žudeći za statusom i bogatstvom, pravi osnovnu životnu grešku – nesvesno stvara od sebe karikaturu

Milja Lukić

Mali grad u kome se ogledaju društvene prilike jednog naroda u trenutku političkih podela, ekonomskih (ne)prilika i mentalno stanje novih naraštaja. Glavni lik je tek stasala devojka Maja koja, koristeći modernu tehnologiju i žudeći za statusom i bogatstvom, pravi osnovnu životnu grešku – nesvesno stvara od sebe karikaturu. Međutim, ima tu materijala da se svi zajedno zapitamo da li nas tako usmeravaju pa mislimo da smo „u trendu” ako se javno ogolimo (i bukvalno), ili smo po prirodi robovskog mentaliteta. Veštim dijalozima autorka slika karaktere svojih junaka, pa nam je na momente i žao likova koji nikakako da se izvuku iz začaranog kruga. Naravno, pored ličnih slabosti ima i te kako otežavajućih nametnutih okolnosti za koje (možda) možemo da okrivimo i druge.

Mada mislimo da je to samo naša, balkanska karakteristika, svuda u svetu političke podele čine da na površinu izbiju sve najgore osobine ljudi koji se bore za vlast. Pod „političke podele” podrazumeva se da učitavamo gramzivost, pokvarenost, laži, izdaje, manipulacije, hobotnički a sasvim uspavani administrativni aparat koji prati podanike po automatizmu. Kad se sve to sabije u malu sredinu u kojoj jedini stvarni prihod donosi fabrika obuće i gde se skoro svi poznaju, imamo duboki uvid u malu baru punu krokodila. Svakog trena preti tinjajuća eksplozija izazvana nezadovoljstvom ispraznog života. Na kraju biva ubistvena.

Maja je mlada, željna svega, sanjar, ali i kaćiperka, prilično lenja i vrlo naivna. Njena porodica je socijalistički model radništva, s majkom koja radi legalno i ocem koji radi „na crno” jer ne može da nađe normalan posao. Sve troje sanjaju o bogatstvu: majka je u mladosti verovatno bila ista kao i Maja (zainteresovana je za društvene mreže, pre svega zbog zarade; kao i Maja, misli da je neodoljiva); otac je nepopravljivo sirov i naivan i, budući da nije klinac – glup; a Maja je tipični konzument šarenih laža modernog vremena.

Ipak, niko od njih nije potpuni negativac. Društvene prilike u kojima žive primoravaju ih da se snalaze kako znaju i umeju, a oni očigledno ne umeju. Prosečni su „normalni” građani.

S druge strane su ljudi koji imaju vlast. Nisu ništa bolji od njih. Naprotiv. Međutim, oni su u prilici da svesno i nesvesno utiču na živote drugih nimalo ne hajući za posledice svojih postupaka. O tome uopšte ne razmišljaju, a ako ipak misle o tome, nešto ih je zabavilo.

Autorka vrlo spretno vodi likove upućujući nas u radnju. Ceo roman je u prvom licu, gde svako ima svoj monolog, a kad se monolozi prepletu, kao u nekoj rašomonijadi, sami biramo verodostojnu verziju koja može biti i neiskazana, već je podrazumevana. Često i sami stvorimo monolog kao rezultat aktivnog čitanja, odnosno izvlačimo najupečatljivije momente od više glasova i sročimo svoj tekst.

Stanislava Šakota je sugestivan pripovedač – od uobičajenog pravi neuobičajeno, iako sve vreme imamo utisak da opušteno sedimo s njom i tračarimo uz kafu.