Ko je bio Konda Bimbaša, po kome je Kondina ulica dobila ime
Jednosmerna ulica u centru Beograda koja spaja Kosovsku i Makedonsku – Kondina, dobila je ime po velikom junaku
Najpoznatiji je kao Konda Bimbaša, pravo ime nije poznato. Po nekim izvorima, zvao se Toma, po drugima Jovča Mihailović. Većina izvora govori da je Cincarin, ali ima i nekih gde se navodi da je Arbanas (Albanac) pravoslavne vere, čak je po nekima rodom iz Polimlja. Deo imena – bimbaša (zapovednik nad 1.000 ljudi u turskoj vojsci, rang majora) – dobio je još dok je bio krdžalija (plaćenik u turskoj vojsci), ali se negde spominje kako ga je u bimbašu proizveo Karađorđe posle osvajanja Beograda 1806. godine.
Pouzdano je jedino da je umro u Boju na Loznicu 1807, sa 24 godine, pa se može izračunati da je rođen 1783. ili 1784. godine. Poreklom je najverovatnije iz okoline Janjine (Epir, Grčka) i kao vrlo mlad postao je krdžalija, jedan od osamsto, u službi Alije Gušanca. Gušanac je bio odmetnik, pljačkao je i Turke, ne samo Srbe. Međutim, kad je izbio Prvi srpski ustanak, zloglasne dahije pozvale su ga da ih brani. Dahije su morale da pobegnu, a Gušanac je sa svojim krdžalijama preuzeo vlast u Beogradu. Kondino zaduženje bili su stražari na Sava-kapiji.
Imajući u vidu sve ove činjenice, pitanje je: Kako je jedan takav čovek zaslužio da se po njemu zove ulica u samom centru grada? Postoji još jedna činjenica – da je Konda pomogao da ustanici uđu u tvrđavu prilikom opsade Beograda. Po nekim izvorima, prebegao je Srbima s nekoliko krdžalija tako što je s ustanicima održavao kontakt od avgusta do početka oktobra 1805, a po drugim, otišao je direktno do Karađorđa na Tašmajdan gde su se ulogotili srpski ustanici, i predložio mu da s unutrašnje strane otvori Sava-kapiju. Karađorđe je prihvatio, mada su ostali ustanici, s retkim izuzecima, bili nepoverljivi.
Beogradska tvrđava je maltene bila neosvojiva za ustanike, sa četiri velika i odlično utvrđena ulaza u grad, takozvane beogradske kapije, koje su bile duple, odnosno svaka je imala spoljašnji i unutrašnji ulaz. Najjužnija od njih bila je Sava-kapija, i imala je mnoštvo bedema, običnih i tajnih prolaza, bastiona, skrivenih staza, slepih ispusta… Sava-kapija bila je na današnjem prostoru od Karađorđeve ulice do Donjeg grada, desno od Velikih stepenica, kao direktna veza tvrđave sa Savom, pristaništem i putem koji vodi do Šapca i dalje do Banjaluke. Zvanični naziv kapije bio je – Sava, ali su je u narodu zvali i Banjalučka, Bosanska, Šabačka ili Racka. Poslednji naziv upućuje na srpski živalj koji je poslom povezan s pristaništem. Kako je Sava-kapija bila strateški od izuzetnog značaja, tu je bila i turska kasarna. Posle prolaska kroz spoljnu Sava-kapiju, išlo se do unutrašnje, sve vreme pod budnim okom stražara.
Posle oslobođenja Beograda 1806, Sava-kapija više nije imala strateški značaj, pa nije ni održavana. Prvi put je teško stradala u turskom bombardovanju 1862, kad je srušena i Varoš-kapija, a potpuno je uništena u savezničkom bombardovanju 1944. godine.
Kakva je bila propaganda u pogledu Srba, možda najbolje ilustruje pismo Napoleona Bonaparte sultanu, od 20. juna 1805, u kome mu poručuje da „silom uništi srpske buntovnike, što ih Rusija drži i sokoli”
Ali, u to vreme, 1806, bila je najvažnije za oslobođenje Beograda. Akciju su sproveli Uzun-Mirko (Apostolović), Konda i petorica dobrovoljaca, svi obučeni kao krdžalije i svi odlično znali turski. Interesantno je da su među dobrovoljcima bila i dvojica krdžalija kojima je do tada komandovao Konda. Prvo je trebalo preći šanac oko grada, između kapija Varoš i Sava, što su u zoru 12. decembra 1806. uspešno savladali jer je Konda poznavao sve tajne staze, i našli se unutar tvrđave. Naleteli su na dve turske patrole, prvo jednu pa drugu, ali je, srećom, izbegnut konflikt jer je Konda znao uobičajene pozdrave. Uveče su stigli do kapije i napali stražu. Kako su Turci tada slavili Bajram, nisu obratili pažnju na pucnje misleći da se vojska veseli. Iako su pobili sve stražare, Konda u Uzun-Mirko bili su teže ranjeni, od petorice dobrovoljaca samo jedan je preživeo. Otvorili su kapiju, pa su, po dogovoru, unutra ušli ustanici Miloja Petrovića i počeli da osvajaju i druge kapije grada. Za njima su išli Karađorđe i oko 2.000 ustanika.
U nekim izvorima se navodi da je Sava-kapiju osvojio i otvorio Konda s petoricom svojih krdžalija, a da je prvi ušao Uzun-Mirko sa 150 ustanika. Kako god da je bilo, osvajanje Sava-kapije bilo je ključno za oslobođenje Beograda posle 379 godina (od smrti despota Stefana Lazarevića 1427) i Konda je u tome imao presudnu ulogu.
Njegova hrabrost brzo se pročula među Srbima. A on se, posle preležanih teških rana (Karađorđe ga je smestio u bivši konak dahije Aganlije), opet pridružio ustanicima, pod Petrom Molerom. Poginuo je probijajući se kroz turski obruč u Boju na Loznicu.
Na tabli s nazivom Kondine ulice u Beogradu piše: Hrišćanin u turskoj vojsci u vreme ustaničke opsade Beograda 1806. godine. U odsutnom trenutku Konda Bimbaša prešao je na srpsku stranu i s ustanicima otvorio Sava-kapiju. Piše i da je rođen oko 1775. godine, a skončao 1813. u Tronoši, što nije tačno jer se Boj na Loznicu odigrao 1807, a Kondi Bimbaši tad je bilo 24 godne, pa nije tačno napisano ni kad je rođen.
U porti manastira Tronoša na tabli piše da na tom mestu počiva junak u mnogim bojevima Prvog srpskog ustanka, posebno zaslužan za oslobođenje Beograda 1806. godine i za veliku pobedu ustaničke vojske u boju na Loznicu, u kom je i poginuo.
Ostavite odgovor