Kaspar Hauzer: Misterija koja (ni)je rešena


Evropsko siroče, Misteriozni mladić, Izgubljeni princ, Zamenjeni vojvoda… Kaspar Hauzer poznat je pod brojim imenima, i mnogo je teorija o njegovom poreklu: jedna kaže da je daleki rođak Napoleona Bonaparte i naslednik badenskog prestola


Na glavnom trgu u Nirnbergu jednog jutra 1828. osvanuo je momčić koji je teško hodao i ponavljao, loše govoreći, kako želi da bude konjanik, kao njegov otac, i: „Konja! Konja!“ Sa sobom je nosio dva pisma, za koja se, po rukopisu, ispostavilo da ih je, najverovatnije, pisala ista osoba. Prvo pismo navodno je napisao hranilac, i ono je upućeno 4. odredu 6. konjičke regimente, a drugo pismo je navodno od njegove majke.

Pismo pronađeno u Kasparovom džepu 1812. godine
Pismo pronađeno u Kasparovom džepu 1812. godine

U prvom pismu, bez datuma, s pravopisnim greškama, bilo je napisano:

Poštovani komandante regimente,

Šaljem Vam momka koji želi da služi kralja kao vojnik. Donet mi je 7. oktobra 1812. Ja sam siromašan seljak s desetoro dece, nemam ni za sebe, a i posla je mnogo. Njegova majka me je zamolila da odgajam dečaka, a gde je ona, ne znam, niti sam prijavio vlastima da je kod mene dečak. Odgajao sam ga kao svog sina, vaspitavao u hrišćanskoj veri, a od 1812. nisam ga ni na korak puštao od kuće. Ni on ne zna kako se mesto zove ni gde se nalazi. Možete da ga ispitujete, poštovani komandante, ali neće znati da Vam kaže gde živim. Naučio sam ga da čita i piše, i on sad piše skoro kao ja, nema razlike, a kad ga pitaš šta bi hteo, kaže da želi da bude konjanik kao njegov otac, i kad bi imao roditelje, kao što nema, bio bi učen čovek. Samo jednom mu pokaži, on sve odmah shvati.

Doveo sam ga samo do nojmarskog puta, a odatle ide sam. Izneo sam ga noću. Ne zna da se vrati. Nema ni groša jer ni ja nemam ništa. Neću Vam reći svoje ime, da ne ispaštam. Ako ga ne zadržite, morate ga izbosti nožem ili obesiti.

Drugo pismo, za koje se verovalo da je od Kasparove majke, u zaglavlju ima „oktobar 1812”:

Dete je kršteno, zove se Kaspar, morate mu dati prezime. Molim Vas da brinete o njemu. Njegov otac bio je vojnik u konjici. Kad napuni sedamnaest godina, odvedite ga u Nirnberg, u Šesti puk lake konjice, gde je služio njegov otac. Molim Vas da ga čuvate do njegove sedamnaeste godine. Rodio se 30. aprila 1812. Ja sam siromašna djevojka, ne mogu se brinuti o njemu, a otac mu je umro.

Iako je ovaj momak znao da napiše Kaspar Hauzer, imao je smetnje ne samo s hodom i govorom, već se ponašao potpuno asocijalno. Ignorisao je pitanja koja su mu postavljali, izuzev crnog hleba i vode sva ostala hrana izazivala mu je mučninu, na svetlo je reagovao uplašeno, nije razumeo šta se oko njega događa, imao je povremene napade katalepsije i epilepsije…

Kako je vreme odmicalo, Kaspar je govorio sve razgovatnije, počeo bolje da se kreće, opšti s ljudima… Do pojavljivanja u Nirnbergu živeo je u niskoj prostoriji bez svetla u kojoj nije mogao da se kreće, ali ni da leži, pa je spavao u polusedećem položaju. Imao je ozbiljne deformacije kolena, kakve se javljaju kod ljudi koji neprestano sede povijenih kolena slično lotos-poziciji.

Stefani de Bogarne Badenska
Stefani de Bogarne Badenska

Teorije o značajnom poreklu počele su kad je na lekarskom pregledu ustanovljeno da ima tragove vakcinacije, što je u to vreme bilo retko, za vakcinaciju su znali samo viši slojevi društva.

U početku su o njemu brinuli opštinari Nirnberga, prvi učitelj bio mu je profesor Daumer, kod koga je i živeo. U tom domu desio se prvi napad na Hauzera, ali ga je preživeo. Napadač je bio maskirani čovek u crnom koji mu je sekirom razbio glavu. Od tada je bio pod policijskom zaštitom.

Bilo je pokušaja da Kaspar s ostalom decom ide u školu, što je bilo preporučljivo s obzirom na njegove intelektualne sposobnosti, ali je socijalizacija bila problem. Bio je talentovan za crtanje, naučio da svira na nekoliko instrumenata…

Kaspar Hauzer bio je senzacija u celoj Evropi. Sudija i forenzičar Fon Fojerbah zastupao je tezu da je Kaspar krunski princ, mogao bi biti sin vojvotkinje Stefani de Bogarne Badenske, usvojene Napoleonove ćerke. Moguće je da su ga zamenili na rođenju kako ne bi zauzeo presto. Priče nisu delovale nerealno, izazivale su opravdanu sumnju: ličio je na Karla Badenskog, Stefaninog muža; a kad je njihov sin kao beba umro 1812, majci nisu dali da ga vidi kako se ne bi zarazila jer je navodno umro od teške zarazne bolesti. Da li je zaista umro ili je samo sklonjen?

Bez obzira na obezbeđenje i popularnost, Kaspar Hauzer je prilično naivno nastradao decembra 1833. Naime, dobio je anonimnu poruku da se u parku sastane sa čovekom koji će mu otkriti tajnu porekla. Otišao je, i u parku mu je maskirani napadač nožem probio pluća. Teško ranjen, nekako je uspeo da stigne do kuće, ali je posle tri dana umro.

Na mestu ubistva postavljena je ploča s natpisom na latinskom: Ovde je nepoznatog ubio nepoznati.

Kaspar Hauzer je bio inspiracija za mnoga umetnička dela. U psihologiji i psihijatriji izraz sindrom Kaspara Hauzera koristi se za ljude koji su u detinjstvu živeli izolovano i bez društva drugih ljudi, a tajna njegovog porekla i dan-danas je intrigantna.

Jedan od brojnih spomenika Kasparu Hauzeru
Jedan od brojnih spomenika Kasparu Hauzeru

Uzorak krvi s Kasparovih pantalona 1996. nije potvrdio njegovu povezanost s kućom Baden, ali se ispostavilo da to ipak nisu bile Kasparove pantalone. Na Institutu forenzičke medicine Univerziteta u Minsteru 2002. analizirano je šest uzoraka Kasparovih stvari: s njegovih šešira, pantalona, kovrdže kose… kako se ne bi ponovio slučaj iz 1996. Ovaj put je genetski materijal bio istovetan u svim uzorcima i odgovarao je s 95% tačnosti genetskom kôdu Astrid fon Medinger, direktnom potomku Stefani de Bogarne Badenske po ženskoj liniji. Sudeći po ovom nepobitnom dokazu, Kaspar Hauzer bio je – njen sin. Direktni naslednik vojvodstva Baden.

Podeli s drugima
  • 19
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
    20
    Shares