Kapa, šešir i ostala glavopokrivala

---

Do šezdesetih godina prošlog veka šešir je bio obavezan asesoar, skoro da je bilo nekulturno da se negde pojavite gole glave, pogotovo muškarci

---

Pokrivanje glave verovatno je staro koliko i čovek, jer ga je štitilo od udaraca, hladnoće, sunca… O tome nam govore grobnice faraona, ne samo kao obeležja faraonskog položaja, već su u Tebi naslikani i obični ljudi s nekom vrstom slamenih kapa. Stari Grci, Rimljani, srednjovekovni ljudi… svi su imali nešto na glavi.

Razlika je bila jedino u tome da li ono što nosite na glavi pokazuje vaš društveni položaj ili je estetska kategorija ili ima zaštitnu ulogu ili je deo rituala ili jednostavno – običaj.

Uzmimo za primer beretu – svi je povezujemo s Francuskom i mislimo da je nastala relativno nedavno. Međutim, na zidnim slikama oko 400. godine p.n.e. prikazani su Etrurci s – beretama na glavi. U starom Rimu nosili su ih i lovci i seljaci, a tokom 16. veka bereta je bila izuzetno popularna među umetnicima i inteligencijom.

Što se tiče religioznih razloga, „red” je da prilikom ulaska u crkvu pokrijemo kosu, i u tu svrhu najčešće koristimo maramu – praksa koja je bila obavezna sve do polovine prošlog veka. Siromašne žene pokriju kosu maramom, a boljestojeće ešarpom, malim turbanom ili nekom prigodnom kapom.

Apropo „reda”, bonton nalaže da muškarci skidaju kapu ili šešir kad ulaze u zatvoren prostor. Za žene to pravilo ne važi jer je ponekad veoma komplikovano ponovo vratiti neko glavopokrivalo na svoje mesto. Bontonom je predviđeno i skidanje kape ili šešira kad nekog pozdravljamo, a u narodu postoji izreka „skinuti kapu” (nekome), što označava izuzetno uvažavanje.

Glavopokrivala su deo narodne nošnje. Kod nas, na primer, to je šajkača za muškarce, kod Nemaca tirolski šešir, kod Meksikanaca sombrero, kod Rusa šubara…

Od 19. veka su kape postale obavezni deo garderobe. Iz kuće su svi izlazili s nečim na glavi, čak i deca. Koristile su se i tzv. noćne kape, odnosno „kape za spavanje”. Muškarac bez šešira skoro da je bio nepristojan, a žene su se osećale kao gole ukoliko nisu imale nešto na glavi što je pokriva.

I dan-danas je nošenje šešira u nekim sredinama i na nekim manifestacijama obavezno, deo je protokola. U tom smislu najbolji pokazatelj su Konjičke trke u Askotu (UK) – izložba i nadmetanje u maštovitim šeširima deluje važnije od samih trka. Fotografije maštovih kreacija svake godine preplave sredstva informisanja, tako da ih ovde, osim na naslovnoj fotki, neće biti, kao ni snimaka britanske kraljevske porodice. Kad se pomenu šeširi, prvo se pomisli na njih, pa da ih ne forsiramo još više.

 

 

 

 

 

 

 

 

Zanimljivo je i kako se u našem jeziku kotiraju šešir i kapa. Pored „skidam kapu”, postoje i izreke „nema za Janka kapa” (kad nekom ništa ne odgovara) i „izvući nekog iz šešira” (kad neko ima sreće uprkos logici).