evgeni
„Ono što ne može da se meri, to ne može da se unapredi“ – Lord Kelvin

„Jedan esencijalno mehanički svet je esencijalno besmislen svet“ – Niče

Knjiga tridesetogodišnjeg Belorusa Jevgenija Morozova samo delimično dotiče kulturne aspekte problema svobuhvatne i galopirajuće digitalizacije društva. „Efektivnost, transparentnost, izvesnost i perfekcija“ kojima se teži; u konačnom obračunu možda će veoma skupo da nas koštaju; iako su digitalne alatke sve jeftinije i dostupnije. Algoritmi pišu kritike pesama koje su komponovane uz pomoć drugih algoritama. Publika?

„Nije sve što izgleda kao greška, zaista greška. Neki bugovi su features“. „Neki“ od osnovnih pojmova na 600 uglavnom zanimljivih stranica, koje su, opet, mogle da budu još zanimljivije da ih je 450, tj. da su neki delovi skraćeni ili izbačeni, su: solucionizam, big data, self-tracking, internet.

„Za solucioniste ljudska zaboravnost ne može da ima produktivnu svrhu…“ , Zato rešimo taj problem što pre. I ovo zapisivanje delova pročitanih knjiga (prikaz), u svrhu spasa od zaborava, delo je solucionističke prakse („self-tracking“). Spas od „greha neefikasnosti“ po Oldosu Haksliju. Sve dok i internet i sve njegove sadržaje ne proguta neko osmo svetsko tehnološko čudo.

Konzervativni filozof Tomas Molnar upozoravao je zbog „reči koje kao da dolaze iz automata bez predstave o stvarnom životu. Čitalac ima neprijatan osećaj da se kreće u apstraktnom svetu snova, okružen beživotnim objektima“. Inteligentni kontejneri za otpatke koji snimaju sadržaj – smeće i na osnovu analize fotografija optimiraju potrošačke navike; kamere koje u kuhinjama prate da li se jela spremaju po receptima i uz uštedu energije. Da li će i kad, posedovanje 3D štampača postati obaveza za svako normalno domaćinstvo?

Koliko je i sam autor u diskusiji o zamkama interneta, upadao u zamke interneta? I koliko će sam internet u budućnosti da bude „slobodan“ i omogući nastavak „talasa inovacija“? Da li će internet da stvori neki novi „internet“? Kao što su i prethodne knjige na ovu i slične teme, stvorile ovu knjigu.

Daft Punk

Najjači argumenti su na papiru. Čini se da i oni sami potiču iz dostupnih štampanih, tj. analognih publikacija i izdanja. Njihova snaga je zapisana i ručno potpisana. Iako su verovatno i ona u međuvremenu „digitalizovana“ i digitalno potpisana. Zbog sveopšteg dobra i sveopšte dostupnosti.

Kao što je običaj u ovakvoj vrsti publicistike, bez ustručavanja se citiraju svi: od časopisa Wired, serije Žica i Nikolasa Kara, pa do nekih opskurnijih izvora, koje je opet (možda zahvaljujući upravo ovoj knjizi) moguće pronaći na guglu. I objektivnost mehanizma pretrage samog gugla, dovodi se u pitanje. Rang i važnost teme nije odlučujuća za određivanje redosleda linkova, već i čitavih 40 drugih parametara. Od kojih je jedan npr. brzina pristupa određenom pojmu. Sponzori?

Mora se konstatovati da je sve ovo pojedinačno negde već viđeno, ali ne u ovom obliku/obimu i ovoj kompoziciji. Konglomerat razmišljanja, proveravanja i razrade pozajmljenih teza. I kao takvo, delo može da posluži kao solidna osnova za dalje istraživanje i nad(o)gradnju. Težinu poslednjem Morozovu (prethodni je bio Net delusion) daju evidentan trud, popularnost na listama betselera i aktuelnost. To mu je ujedno i mana. Prepreka da se stvarna vrednost – „ranking“ „objektivno“ proceni. Ono o čemu se piše – danas, već za par godina će da pojedu i svare (digitalni) skakavci novih publikacija.

Kitchens of Distinction

Kako izmeriti vrednost nečemu što se bavi upravo kritikom merenja, a i kritikom vrednosti? Preuzeti alate iz same knjige? Nema ih. Ništa ne činiti? Onda to nije nikakva preporuka.

Prepustiti je (knjigu) sudu vremena, publike i knjiga koje će da je koriste kao referencu i/ili delove u navodnicima? To niko ne zna.

A šta ako čitanje u budućnosti izumre? Postane, takoreći, neefikasno.

Čovek će da postoji dok postavlja pitanja na koja niko ne može da pronađe odgovore.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •