Jedan život kasnije – Milanka Mima Simić (SlovoPres)

Dok se Marina, junakinja romana koji piše Ana, posvećuje sebi i nema nameru nikoga ni da obaveštava da je bolesna, rešena da preostalo vreme provede udovoljavajući svojim željama, dotle se Ana u startu hvata ukoštac s novonastalim problemom, rešena da ni po koju cenu ne odustaje, a na sažaljive poglede, loš izgled i bolove, koji užasavaju Marinu, uopšte i ne misli. Da li obe čeka jedan život kasnije?

Veliki deo onoga što doživljavamo, odigrava se u našoj fikciji, rekao je Maks Friš, poznavalac ljudske duše do suptilnih detalja. Zaista, mnogima se u stvarnom životu desilo ono što su zamislili ili izmaštali. Pomislićete da se radi o nekom mentalnom treningu ili priručniku za uspeh, možda i o (ozbiljnoj) knjizi samopomoći. U romanu Jedan život kasnije nema ničeg sličnog. Samo običan život, sa svim dobrim i lošim stvarima koje sobom nosi. Intuicija koja dovodi u vezu stvarne i fiktivne događaje, to je bonus.

Jedan život kasnije je roman u romanu – istinita priča o Ani, sredovečnoj ženi, koja traži beg od stvarnosti u pesmama i pričama koje piše. U jednoj od tih priča njena glavna junakinja Marina dobija karcinom, ali ne želi da prolazi kroz agoniju zvanu borba za život, već donosi odluku da svoje preostalo vreme potroši živeći punim plućima.

Pre nego što priču o Marininom životu privede kraju, Ana saznaje da je njena fikcija postala stvarnost – otkriva da je i sama obolela od raka dojke. Boreći se s opakom bolešću, Ana sve više shvata da se njihovi životi prožimaju iako su sušta suprotnost – dok jedna očajnički želi da živi, druga bira da umre. Da li obe čeka jedan život kasnije?

Iako je pokretač svih događaja u knjizi teška bolest – rak dojke, nema (možda) očekivanih tragičnih prizora. Marinin deo povremeno podseća na erotski roman, a kad sklopite stranice knjige, prevladavaju pozitivna osećanja: za život se treba boriti, predaja ne dolazi u obzir.

Dok se Marina, junakinja romana koji piše Ana, posvećuje sebi i nema nameru nikoga ni da obaveštava da je bolesna, rešena da preostalo vreme provede udovoljavajući svojim željama, dotle se Ana u startu hvata ukoštac s novonastalim problemom, rešena da ni po koju cenu ne odustaje, a na sažaljive poglede, loš izgled i bolove, koji užasavaju Marinu, uopšte i ne misli.

Marina, zamišljena kao žena iz fikcije, najednom postaje stvarna, i u neku ruku suprotstavljena Ani, svom tvorcu. Međutim, život, a pogotovo fikcija, imaju neke svoje puteve na koje ne možemo da utičemo, makar kako dobar plan da smo smislili. Iako su Marini i Ani životi različiti, kao i životni prioriteti, u jednom trenutku njihovi putevi će se sresti i spojiti kao da nema nikakve razlike među njima. Obe junakinje postaće stvarne. Ili fiktivne, kako više volite.