Ime naroda – Darko Bajić

Bez obzira na to što je Bajić još tokom snimanja filma Ime naroda najavio i seriju s istom temom, ne možete se oteti utisku da je ovaj film kao neki dugački trejler za buduću seriju sve i da ne znate šta je režiser rekao

Uživljavanje u film možete imati samo ako ste istorijski dobro potkovani (što dobar film nikad ne podrazumeva), a i to je pitanje. Kao i u Bićemo prvaci sveta, Bajić ima žarku želju da što više ličnosti iz epohe stavi u film, imali/nemali filmsko opravdanje. Pretpostavljam da misli kako će tako dobiti na autentičnosti i gledalac imati „jači” utisak, a postiže upravo suprotno. Od toliko imena, značajnih istorijskih imena, skoro nijedno u priči ne nalazi puno opravdanje. Znate ono: Ako se u prvom činu pojavi puška, u trećem bi trebalo da opali. Ovde skoro nijedna piška nije opalila.

Sve je rasplinuto, i na kraju se od drveća ne vidi šuma. Umesto jedne priče, sa svim paralelama, tokovima i podtokovima koje bi mogla da ima, ovde imamo nekoliko započetih priča i nijedna nije uspela da „teče” i smesti gledaoca u svoje krilo. Taman kad počne i zaintrigra, reditelj se baci na nešto drugo, što ima veze s pričom ali „nije bitno“, i odvuče vas na drugu stranu. Na kraju ne znate da l‘ ste pošli il‘ ste došli, samo vas dobro poznavanje istorije i dalje drži u sedlu.

Bez obzira na to što je Bajić još tokom snimanja filma najavio i seriju s istom temom, ne možete se oteti utisku posle gledanja da je ovaj film kao neki dugački trejler za buduću seriju sve i da ne znate šta je režiser rekao.

Ljubomir Bandović kao Svetozar Miletić je izuzetan, iznenađujuće dobra je i Anja Pavićević kao njegova ćerka Milica, pogotovo što se radi o mladoj glumici. I ostali glumci su na visini zadatka. Međutim, tu postoji jedna začkoljica: budući da imamo mladu i stariju Milicu Miletić Tomić i mladog i starijeg Jašu Tomića, na momente se može učiniti da se radi o dva odvojena filma. Jesu različita vremena: dok su mladi, akcenat je na životu Srba u Austrougarskoj, životu i radu Svetozara Miletića, njegovoj borbi za prava Srba i posledično za prisajedinjenje matičnoj državi, kao i montiranom suđenju, boravku u tamnici i posledicama koje donosi; a kad su stariji, u centru zbivanja je Miletićena ćerka koja nije istorijski značajna samo po tome čija je ćerka i supruga, već je i sama istorijski značajna ličnost po mnogo čemu, ali istoriografski zapostavljena.

Milicu i Jašu kao starije igraju Katarina Žutić i Nikola Ristanovski. Iako na glumu Žutićeve nema zamerki, teško je gledati – naime, između mlade Milice i Milice u kasnijim godinama nema nikakve fizičke sličnosti. Naravno, nije neophodno da budu dve sestre glumice ili majka i kćer u istoj ulozi, ali Bajić kao da je tražio da nemaju baš ništa zajedničko. Što se Ristanovskog tiče – još veća razlika u fizičkom izgledu, a akcenat je posebna priča. Zar Kuzmanovića nije mogao da zameni niko drugi do makedonski glumac? Potpuni promašaj, i još gori osećaj zbog toga što je Ristanovski inače dobar glumac.

Atmosfera epohe dočarana je odlično, kako scenografijom tako i kostimografijom. I lokaliteti su dobri. I glumci. Kad se sve uzme i obzir, isto je kao u Lazarevićevoj Sve će to narod pozlatiti: „Sve beše u njega: i snaga, i zdravlje, i lepota, i opet – ničega ne beše! Sve ličaše na razlupanu skupocenu porcelansku vazu.”

Čekamo seriju.