Green Fest
Osam najznačajnijih dugometražnih filmova koji su obeležili ovu i prethodnu godinu, od čega će šest imati premijeru u Srbiji, kao i najboljih 65 filmova kratkog i srednjeg metra na manifestaciji Green Fest u Domu omladine Beograda, 14-17. novembra
Najbolji i najnoviji filmovi o ekologiji i životnoj sredini i ove godine će biti na repertoaru najznačajnije ekološke manifestacije u Srbiji – Međunarodnog festivala zelene kulture Green Fest, koji će biti održan u Domu omladine Beograda. U okviru osmog izdanja festivala biće prikazano osam najznačajnijih dugometražnih filmova koji su obeležili ovu i prethodnu godinu, od čega će šest imati premijeru u Srbiji, kao i najboljih 65 filmova kratkog i srednjeg metra od čak 1.530 koji su učestvovali na konkursu festivala.
Ako biste mogli da saznate pravu istinu o pretnjama koje izazivaju klimatske promename – da li biste želeli da je znate? Na put preko pet kontinentata i Arktika nas vodi oskarovac Leonardo Dikaprio, kako bi saznao što više informacija iz prve ruke. Pored ovih naučnih ekspedicija koje otkrivaju pravu prirodu klimatskih promena, sastaje se i s političarima koji se bore za klimatsku akciju, a uspeva i da otkrije organizovanu kampanju dezinformisanja javnosti od različitih interesnih grupa koje imaju za cilj da zbune javnost o hitnosti rešavanja rastuće klimatske krize.
Film je režirao još jedan dobitnik nagrade Oskar za najbolji dokumentarni film („Zaliv“ iz 2010.) – Fišer Stvens, dok se u filmu pojavljuju imena poput Baraka Obame, Angele Merkel, Pape Franje, Dejvida Kamerona, Ilona Maska i mnogih drugih.
U POTERI ZA KORALOM (SAD | 2017 | Režija: Jeff Orlowski), utorak, 14. 11. 2017, 20:00 čas; sreda, 15. 11. 2017, 18:00 čas.
Koral ima sličnu funkciju u okenu, kao šume na kopnu, i nestaju brzinom kao nikada pre. Reditelj Džef Orlovski (kandidat za Oskara sa filmom „U poteri za ledom“), zajedno s timom vrhunskih ronilaca, snimatelja, dizajnera kamera i naučnika kreće na put sa zadatkom da naprave snimke fenomena „izbeljivanja“ korala – prvog znaka njihovog izumiranja. Odmah im postaje jasno da su započeli veoma kompleksan poduhvat, ali brzo počinju da otkrivaju ovaj misteriozni podvodni svet.
Film U poteri za koralom, u produkciji Netflix-a, obiluje akcijom, dramom, izuzetnom fotografijom i naučnim činjenicama, sniman je preko tri godine, s više od 500 sati podvodnih snimaka iz preko 30 zemalja i s više od 500 ljudi koji su bili uključeni u ovaj neverovatan poduhvat. Film je za vrlo kratko vreme osvojio nekoliko nagrada, od čega je najznačajnija nagrada publike sa festivala Sandens.
Film, u izvršnoj produkciji Leonarda Dikaprija, koji je trebalo da bude priča o neuhvatljivom plavom kitu, dobio je iznenadni zaokret kad ekipa filma – novinari, ronioci, naučnici i istraživači pronalaze gomile plastičnog otpada u delu okeana koji bi trebalo da je potpuno čist i očuvan. Pune četiri godine je trajalo snimanje ovog filma, otkrivajući i istražujući osetljivo stanje svetskog okeana na 20 lokacija širom sveta. Ovo jedinstveno svedočenje pruža uvid u zagađenje plastikom – osam miliona tona završi svake godine u okeanu, kao i ozbiljne posledice i alarmantne rizike po životinje koje živi u i oko mora, od zaplitanja u plastiku velikog broja jedinki do činjenice da je kod čak 90% ptica nađena plastika u stomaku.
Nezaobilazni su i zdravstveni rizici za ljude – zbog upotrebe plastike razvija se nekoliko vrsta kancera kod žena i izaziva neplodnost kod muškaraca. Plastični okean nudi rešenja koja mogu odmah biti primenjena kako bi se ova opasna situacija stavila pod kontrolu u najkraćem roku. Film je do sada osvojio desetak nagrada i veliki broj nominacija na festivalima širom sveta.
Na jugu Francuske nekoliko uzgajivača retkih vrsta ovaca razvili su tehniku poljoprivrede, kao niko pre njih. U originalu zamišljeno kao održiva poljoprivreda, permakultura, koju primenjuju Endi i Džesi Darlington, u stvari je kompleksan inženjerski sistem inspirisan prirodnim ekosistemima. Ovako primenjena nauka kombinuje agronomiju s tehnikama uređenja pejzaža u cilju razvoja ekološkog životnog prostora za sve vrste koje ga nastanjuju.
Svaka nova tehnika koju primenjuju uvek je još kreativnija i inventivnija, pa su Darlingtonovi odlučili da pomognu razvoj mreže za obuku ljudi da primenjuju permakulturu. Nekoliko generacija je već prošlo kroz ovu školu, učeći o razvoju novog sveta poljoprivrede za budućnost, koji će biti oslobođen predrasuda, zamagljivanja istine i stega koje nameće moderno društvo.
Ovo je priča o odeći koju nosimo, ljudima koji je proizvode i uticaju ove industrije na svet – uznemirujući pregled posledica globalne „navučenosti“ na brzu modu. Cena odeće se snižava već decenijama, dok cena koju plaćaju ljudi i životna sredina dramatično raste. Film Stvarna cena otkriva neispričane priče i poziva na razmatranje – ko plaća cenu naše odeće?
Sniman u brojnim zemljama širom sveta, od najsjajnijih modnih pista do najsiromašnjih krajeva, od Njujorka do Bangladeša i Kambodže, film prikazuje surovo izrabljivanje radne snage i ekološke posledice zbog preterane upotrebe pesticida u procesu uzgoja pamuka. Kroz priču upoznajemo i stavove svetski uticajnih ljudi poput Stele Makartni, Livije Firt i Vandana Šive. Ovaj film predstavlja jedinstveni projekat koji nas poziva na put oko sveta i ulazak u živote mnogih ljudi i mesta koji stoje ize proizvodnje naše odeće.
Sistem proizvodnje hrane, u kontekstu ekonomije i životne sredine, veoma je nestabilan i neodrživ, a mali farmeri gube bitku od velikih korporacija. Reditelj Met Veksler nas vodi od problema u poljoprivredi – gubitka zemljišta, nedostatka vode, klimatskih promena, upotrebe pesticida do ljudi koji su odlučili da ovo promene i naprave pokret za održivu proizvodnju hrane.
Film nam otkriva budućnost poljoprivrede – spoj tradicije i nauke, kao i pionire u razvoju nove poljoprivrede, a njihova priča nam pokazuje jasne veze između poljoprivrede, životne sredine, ekonomije i javnog zdravlja, kao i opasnih posledica koje će nastupiti ukoliko se ceo sistem ne promeni. Film Održivo je priča o transformaciji u proizvodnji hrane, i pruža nadu u budućnost – kroz ovu revoluciju možemo spasiti celo čovečanstvo.
Analizom događaja povezanih s klimatskim promenama, razgovorom s admiralima, generalima i ratnim veteranima, film otkriva delove neispričane priče koja se nalazi iza novinskih naslova o sukobima u Siriji, arapskom proleću, širenju Islamske države i evropskom izbegličkom krizom – otkrivajući kako efekti klimatskih promena u interakciji s društvenim tenzijama izazivaju sukobe.
Da li su u pitanju dugoročni efekti ili iznenadne pojave, saznajemo kako nedostatak vode ili hrane, suše, ekstremni vremenski uslovi i rast nivoa mora pojačavaju nestabilnosti i postaju katalizatori za konflikt u lako zapaljivim društvima.
Insajderi iz Pentagona predstavljaju nam šta će se desiti ako nastavimo „po starom“, posledice klimatskih promena – talasi izbeglica, dezintegracija država, terorizam nastaviće da rastu u obimu i učestalosti, s opasnim posedicama po mir i svetsku bezbednost u 21. veku.
Moderna bajka koja se dešava u stvarnosti, priča koja prikazuje svu moć inovativnosti, predanosti, rada, ali i značaj snova za budućnost pojedinca.
Harmonija sa deponije prati Reciklažni orkestar Kateure, paragvajske muzičke grupe čiji su instrumenti u potpunosti napravljeni od otpada. Kad priča o njima počinje da se širi viralno putem interneta, orkestar postaje svetska senzacija. Deca iz malog sela dobijaju priliku da sviraju s velikim svetskim zvezdama, poput hevi-metal benda Megadet, ali i pred zvaničnicima Ujedinjenih nacija u Rio de Žaneiro na velikom samitu povodom 20 godina klimatske akcije (Rio+20).
Ostavite odgovor