Fil(m)ovanje (5)

Dva OK naslova iz tekuće produkcije i jedan matori klasik čine ovonedeljno trojstvo u našoj redovnoj subotnjoj rubrici posvećenoj pokretnim slikama

Đorđe Kalijadis

Maps To The Stars – David Cronenberg (SAD) 2014

Pre nego što počnete da gledate ovaj film, morate se osloboditi svih uspomena koje vas vezuju za Kronenberga iz osamdesetih, naravno, ukoliko to niste učinili do sada. Vremena su se promenila, a granice između mejnstrima i andergraunda, barem kada je američki film u pitanju, srušene su još početkom devedesetih. Ono što je Kronenberg napravio u poslednjih dvadesetak godina, nešto je što bi se moglo podvesti pod taj novi koncept koji je zavladao pop kulturom. Iako je to koncept koji je spojio pulp, art i zabavu, Cronenberg  često uspeva, da i pod takvim pravilima, provuče osnove svoje autentične poetike.

Bolest kao metafora. Zakulisna izopačenost holivudskih protagonista. Incestuozna degenerisanost kao plod osujećene ljubavi. Holivud kao mesto u kojem je nečastivi napravio najveći skor u prikupljanju izgubljenih duša željnih slave.

Iako je suštinski dobar, osnovni problem ovog filma je u tome što nam nije doneo ništa novo. Sve smo to videli ranije u mnogo boljim ostvarenjima poput filmova Sjaj i beda Holivuda Johna Schlesingera ili Mullholand Drive Davida Lyncha. U svakom slučaju ostaje kao preporuka koja je obavezna zbog poštovanja prema liku i delu Davida Cronenberga, kao i odličnim ulogama Julianne Moore, Mie Wasikowske i genijalnog klinca Evana Birda.

Ocena: (***) 3

***** remek delo

**** odličan

*** ok

** nije ok

* katastrofa

John Wick – Chad Stahelski & David Leitch (SAD) 2014

U pitanju je dobro upakovani akcioni film koji je na veliko platno vratio Keanua Reevesa u (anti)herojskoj odori osvetnika. Klasičan film osvete, u maniru najboljih ostvarenja Johna Wooa, prožet paklenim tempom, adekvatnom muzikom i modernom fotografijom. Ukoliko volite pucačinu sa puno mrtvih, kung-fu i slatka preterivanja, ovo delce morate pogledati. Nema puno filozofiranja, John Wick je baja, kojem su ruski mafijaši (a koji bi drugi bili u novoj hladnoratovskoj podeli!!!) upali na gajbu, ubili mu psa kojeg je dobio na poklon od pokojne supruge i ukrali mu auto. To je bio pogrešan potez jer je John Wick čovek koji ima prošlost sa velikim P.

Film su režirali Chad Stahelski i David Leitch, inače kaskaderi, koji su Reevesa upoznali radeći na filmovima Pointbreak i Matrix. Dakle, u pitanju su novopečeni režiseri, ali prekaljeni kaskaderi, koji su imali od koga da nauče tajne režije dobrog akcionog filma. Solidne epizodne uloge odigrali Willem Dafoe i Michael Nyqvist. Korektan žanrovski film, koji je iznad svega zabavan i zaslužuje jedno OK.

Ocena: (***) 3

Rim – Federiko Felini (ITA) 1972

Pored svega novog što mi danas nude, sa velikom radošću, vraćam se klasicima filmske umetnosti. Kada to ne bih radio, utisak mi je da bih veoma brzo izgubio kompas u džungli svega i svačega. Felini je autor koji je odavno kanonizovan, a ja spadam u one koji taj kanon prihvataju i poštuju. Mislim da se odlično kapiramo i veoma mi je blisko njegovo osećanje života i sveta koji ga okružuje. Rim (Roma) je film koji je u estetskom smislu najavio Amarkord, a inače je i snimljen samo godinu dana pre Amarkorda. Jedno pesničko ljubavno pismo gradu koji mu je omogućio da se ostvari kao umetnik i postane ime koje je danas sinonim za filmsku umetnost.

„Rim je majka, i to idealna majka, pošto je indiferentan. To je majka koja ima mnogo dece i ne može da se posveti baš tebi; ne traži ništa, ne očekuje ništa. Prihvati te kad dođeš, pušta te da odeš, kao kafkijanski sud. U tome ima neke iskonske mudrosti: primitivne, praistorijske. Rim je grad bremenit istorijom, ali njegova sugestivnost leži upravo u nečem praistorijskom, primordijalnom (…) “

Ocena: (*****) 5