Dr Spok – najpoznatiji „doktor za decu”


Dr Spok bio je neprikosnoveni autoritet pedijatrije, njegovu „Negu dece” (Baby and Child Care) mnogi smatraju za Bibliju za decu


Rodio se 1903. u Njujorku. Kako je njegov otac bio često poslovno odsutan, majka je sve vreme bila s decom i vaspitavala ih po puritanskom modelu: znala je za svaki njihov korak, često ih je kažnjavala, a kazne su bile teške, ponekad i ponižavajuće. Rezultat je očekivan: sva njena deca imala su, osim Bendžamina, probleme u privatnom životu, a troje se i lečilo na psihijatriji. Dr Spok je, sećajući se majke, govorio: „Nije davala značaj ničijem mišljenju osim svom, i da je bilo po njenom, postao bih licemer i snob.”

Bio je najstariji od šestoro dece i često je čuvao mlađe sestre i braću. Kako je odrastao u tiraniji, možda bi ga zadesila njihova sudbina, ali je odlazak na studije na Jejl, učinio da oseti slobodu i više nikad nije bio pod kontrolom majke. Kao student bio je zapažen veslač. Osvojio je i zlato na Olimpijadi u Parizu 1924. godine. Još jednom je osvojio medalju, ovaj put bronzanu, na takmičenju u veslanju regionalnog tipa, ali mu je tada bilo 84 godine!

Dr Spok – najpoznatiji „doktor za decu”

Strogost njegove majke, predrasude u vezi s gajenjem dece, kao i učenje Sigmunda Frojda, sve je to duboko analizirao i dosta je uticalo na njega. Odluka da napiše knjigu bila je plod višegodišnje lekarske prakse, ali i sećanje na sopstveno detinjstvo i odnos s majkom. Prvenstveno ga je zanimalo kako vaspitati dete da bude psihički stabilno.

Kad je Nega dece postigla neverovatan uspeh, iako se majke panično plašio i sa zebnjom očekivao njen sud, pa i gnev, pitao je šta misli o knjizi. Na njegovo iznenađenje, ali i veliku radost, izjavila je: „U principu, ovo su razumni saveti.

Bendžamin Spok uopšte nije očekivao tako veliki uspeh knjige. Njegovi saveti u vezi s negom dece bili su prihvatani bez ikakvih sumnji i postali su „univerzalni”, što mu se nije dopalo jer je u knjizi na mnogo mesta napomenuto da nisu sve situacije iste: ima raznih roditelja, razne dece, različitih okolnosti… Upravo ono na šta je upozoravao, posle nekoliko decenija se i desilo: zamerali su mu „univerzalnost”, a on to nikad nije ni napisao ni rekao. Sasvim suprotno.

Dr Spok – najpoznatiji „doktor za decu”

Ono što je revolucionarno u Nezi dece jeste sloboda koja se daje roditeljima, pogotovo majkama, u vaspitavanju svoje dece. Na primer – hranjenje bebe. Pedijatri se i dan-danas spore oko toga da li bebu treba „uobročiti”, odnosno dojiti je na tri ili četiri sata, ili je hraniti svaki put kad to zatraži. Dr Spok se zalagao za to da majka sama odabere način, ali da ga se onda drži.

Roditeljsku, pogotovo majčinu intuiciju smatrao je najvažnijom u nezi deteta. Knjiga se u stvari bazira na njegovoj čuvenoj rečenici: Znate više nego što mislite.

U vreme kad je knjiga izašla, smatralo se obaveznim da je majka non-stop s detetom, a dr Spok joj je savetovao da s vremena na vreme izađe i ostavi dete s nekim bliskim. U suprotnom, ako joj dete postane sve, a kuća počne da liči na zatvor, postaće depresivna, što nije dobro ni za nju, ni za dete, ni za brak. Neki su ovaj savet shvatili bukvalno, nisu se posvećivali deci dovoljno, pa su pojedini dr Spoka optuživali da je „stvorio hipi generaciju”.

Bio je prijatelj Martina Lutera Kinga i njegov politički saborac
Bio je prijatelj Martina Lutera Kinga i njegov politički saborac

Politički je bio vrlo aktivan, kao aktivistu u novoj levici 1972. partija pacifista kandidovala ga je za predsednika, ali je dobio zanemarljivo mali broj glasova.

Prvi put se oženio 1927, sa Džejn Čejni, i iz tog braka ima dvojicu sinova. Razveli su se 1976, iste godine ponovo se oženio, sa Mari Morgan, 40 godina mlađom od sebe. Kad bi ga pitali da prokomentariše razliku u godinama, govorio je da nije važno šta piše u krštenici, pogotovo što se njih dvoje osećaju kao 16-godišnjaci. Iako je imao kuću i pristojne prihode, s drugom ženom je više od 20 godina živeo na njenoj jedrilici, uglavnom stacioniranoj na Britanskim devičanskim ostrvima. Interesantan je uticaj druge žene na život dr Spoka. Na primer, prvi put je obukao farmerke u 75. godini, na njen nagovor.

Dr Spok – najpoznatiji „doktor za decu”

Bilo je glasina da je stariji sin dr Spoka – Majkl, počinio samoubistvo. On je bio direktor Dečjeg muzeja u Bostonu, usko povezanim s radom njegovog oca. U tom muzeju je povremeno radio Majklov sin Piter, koji je bolovao od šizofrenije, i 1983, s 22 godine, skočio je s krova muzeja.

A dr Spok, njegov deda, umro je u Kaliforniji, u iznajmljenoj kući, 1998, s 95 godina.

 

Podeli s drugima
  • 19
  •  
  •  
  • 1
  •  
    20
    Shares