future

„Krautrocksampler“ Džulijena Koupa  i dalje (osta)je bolja alternativa za neki ekspresniji uvod u materiju. Opet, Stabs, na terenu spretnije se snalazi od Heninga Dedekinda („Krautrock: Underground, LSD und kosmische Kuriere“) ili Nikosa Kotsopoulosa („Krautrock: Cosmic Rock and Its Legacy“)

„Nisu samo gradovi bili u ruševinama. Kultura je bila u ruševinama. Misli su bile u ruševinama. Sve je bilo ruinirano“ – Irmin Šmit (str. 24)

Navodnjavanje kosmičkog korova. Zapa. Štokhauzen. Itd.

Uvod ne obećava. Vrlo drhtavo. Skoro svih prvih 100 stranica ne obećavaju. Spremam se da ne odustanem. Trudim se da ne odustanem. Ne odustajem. Prepričano iz knjiga, novina, lični opisi i opservacije detalja sa inerneta i sl. sa sl. Onda prvi susret. Prilično iznenada. Džon Vajncajrl iz Amon Düül 2. I priča konačno poprima zanimljivije obrise: „Osećaš se bespomoćnim, nesposoban da utičeš na bilo šta. Ipak, može se.“ Uz čaj od zove.

Najveća vrednost knjige? Susreti sa zvezdama muzike koja nikad nije postala dovoljno popularna i prepoznatljiva, a ostavila je nizbrisiv trag za sobom. Ćaskanja sa Holgerom Czukayem, Diedrichom Diederichsenom (novinarska gromada), Felixom Kubinom, Jean-Herveom Peronom, Michaelom Rotherom, Klausom Schulzeom… Pa i onda kad prepoznajemo detalje iz nekih drugih izvora. Prepričavanje. Čine nam se zanimljivim u novom kontekstu. Knjiga je inače pokisla, pa se papir, sav izvitoperio.

„Krautrocksampler“ Džulijena Koupa i dalje (osta)je bolja alternativa za neki ekspresniji uvod u materiju. Opet, Stubbs, na terenu spretnije se snalazi od Heninga Dedekinda („Krautrock: Underground, LSD und kosmische Kuriere“) ili Nikosa Kotsopoulosa („Krautrock: Cosmic Rock and Its Legacy“).

„Der Klang der Revolte: Die magischen Jahre des westdeutschen Musik-Underground“ Kristofa Vagnera zbog jezičke i geografske barijere, dostupna je samo ograničenom delu publike.

Bouvi i Ino, spominju se u dopuštenim granicama. I ukusa i širenja kosmičkih zračenja. S druge strane, iako skoro podjednako važni za dalji tok istorije popa: Die Tödliche Doris, Einstürzende Neubauten, D.A.F., Liaisons Dangereuses, Der Plan, pa i Nurse with Wound, Cabaret Voltaire ili TG, nekako, ne uklapaju se, pa i ne nastavljaju se hronološki na priču koju su začeli Can, Faust, Neu!, Cluster i kolege. Zajedničko im je raskid sa bliskim i daljim prethodnicima. Očevima u rovovima i majkama na poljima pamuka.

Još više vrede podsećanja, pa ma kako kratka bila, podsećanja na muziku protiv sećanja: Xhol Caravan, Limbus, Animau, Floh De Cologne, Nektar…

…iako, i to stoji. Revolucije su neuspešno dizane i proglašavane, uglavnom uz muziku Zeppelina, Kleptona, pa čak i neke teže i retardiranije oblike, poput šlagera i turbo folka. U tom smislu, Glorija Gejnor, najveci je kandidat da obeleži kraj prošloga, pocetak ovoga i sredinu onoga veka; u domenu najvažnije sporedne stvari na svetu. Posle fudbala. Muzike. Naime.

(S. D.)

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •