lego

Kockice se slažu, razbacuju, gube, nalaze, pa ponovo slažu, pa u krug. Tako je nastala i ova izuzetno zanimljiva knjiga, koja će, verovatno, doživeti i jedan ili više nastavaka

Dario Stajić

„Deca i pijani, poslednji iskreni ljudi na zemlji“

Mnogim roditeljima, poznata je priča Mela Gibsona o ustajanju u pidžami, po mraku, bolu koji se oseti kad slučajno, pospan, bosom nogom nagaziš na zalutalu LEGO kockicu.

Knjiga profesora tehnološkog menadžmenta i inovacija, Robertsona i njegovog kolege novinara Breena, bavi se usponima i padovima, nekad male, danas globalne firme sa danskog jutlandskog poluostrva koju je osnovao stolar Ole Kirk Christiansen, 1932. godine. Ime LEGO, dobila je 1934. po rečima „leg godt“ – „dobra igra“. Prvi princip igračkara u neizmenjenom obliku vredi i danas: „vrednosti nemaju cenu“. Paralelno sa novim, jednostavnim teoretskim pretpostavkama, gazda je neumorno eksperimentisao, tragao za sistemom umesto proizvoda, jasnim ciljevima, autentičnošću, ekonomskoj računici u interakciji sa prodavnicama, najmlađim kupcima, mamama i tatama, da bi na kraju došao do jednostavnog rešenja. U rangu točka, pa i Teslinih pronalazaka. Zašto ovako poređenje? Samo u Evropi, računa se da najmanje 80% domaćinstava sa naslednicima, poseduju bar jednu igračku, kockicu… iz ove manufakture.

Posle mnogo optimiranja, isprobavanja, LEGO ulaže, davne 1946., dvostruki iznos kompletne zarade iz prethodne godine, u mašinu za proizvodnju delova iz ABS plastike. 1958. LEGO patentira svoju čuvenu kockicu. I to je bio prvi veliki „klik“, koji se, naravno, u drugom smislu, nastavio serijama Bionicle, LEGO Games ili „Star Wars“ video igricama. Preduslov za enormni rast, u poređenju sa direktnim konkuretima: Hasbro i Mattel, bio je da se oslobodi svih drugih 200 drvenih igračaka u asortimanu i fokusira samo na jedan jak adut.

Ovo pisano delo, u nemačkom izdanju veoma zanimljivog dizajna u obliku crvene lego kockice, nudi, uglavnom odrasloj publici, izvesnu pobudu za igru misli i podsticaj za traganjem za jednostavnim rešenjima u životu. Nesto što se gubi odrastanjem i problemima koja zrelo doba sa sobom nosi. Čovek koji nešto poduzima, koncentriše se uglavnom na poznata tržišta, rejone „crvenog okeana“, dok nasuprot njega, veliki i neotkriveni „plavi okean“ nudi bezbroj mogućnosti kojih smo svesni tek kad nam drugi na njih ukažu.

Tako se, zbog slične logike, i sam LEGO našao u ozbiljnim nevoljama 2003, skoro pred bankrotom. U velikom raskoraku između mogućih/realnih kapaciteta i rešenja, zahteva tržišta poljuljanog ozbiljnom krizom i iracionalnih želja ambicioznog i na neki način premotivisanog menadžmenta. „Imperija kockica“ nudi izoštren pogled u mnoge konkretne aspekte i detalje iz tog perioda, ali i iz perioda konsolidacije. Uzbudljivo listanje stranica.

Firma se, na neki začaran način, „uspavala“ nakon uspeha serija „Star Wars“ i „Harry Potter“ proizvoda. Nastavaka filmova nije bilo ni na vidiku. Nove ideje su se sporo razvijale. Ostvarivale u višegodišnjim ciklusima. Rešenje je, kao što to u mnogim slučajevima biva, bio povratak korenima – ideološki. Neizbežni rez u tekućim troškovima – materijalno. Uz nesebičnu pomoć, malih i velikih, poznatih i anonimnih fanova, blogova i foruma. Najveći problem bio je pronaći i progurati – jedan – potencijalno uspešan proizvod. Ne izgubiti kontinuitet sa davno započetim. Ostati veran sebi – LEGO-u. Biti kompatibilan i sa prošlošću i sa budućim poduhvatima.

S praktične strane, smena na čelu firme, bila je više nego srećna kombinacija. Računovođa koji je sve radnike posmatrao kao brojke i cifre, plus njegov partner, lider koji je sve brojeve pretvarao ponovo u ljude, živa bića. Kao iz neke američke bajke. Mnogi znaju da je realnost često mučnija i tegobnija. Ali zato postoje knjige, stripovi, pop, Holivud, etc. Koliko nekome teško zvuči, reči menadžment i inovacija haraju zapadom i istokom, naročito ako se ovo „i“ između – izbaci.

Kad se sve kockice slože, Robertsonu i Breenu možda i nije pošlo za rukama da napišu epohalnu knjigu o igri i poslu. Ali jako su zanimljivi upravo zbog teme. Jer LEGO i dalje traje.

Iz jedne klasične nordijske sage, masivno se internacionalizuju, jer kreativnost nije vrlina klubova i društava istomišljenika.

Bionicle, LEGO Digital, Mindstorm NXT Robot, LEGO Architecture i LEGO games, deo su jednog boljeg sveta. Sveta koji još uvek veliki broj dece na ovoj planeti (Afrika, Bliski Istok,…) i dalje sanja.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •