david albahari

Sjajni eseji „srpskog pisca u Alberti“, mogu odlično da posluže kao uvod u delo, kao okvir za delo i kao delo – za neko novo odelo. Ipak, o albumu D.A.B. (Del Arno Band) – „Vreme vode“ i dalje imam ekstremno negativno mišljenje (za razliku od Davida Albaharija)

Dario Stajić

„Književnost se ne rađa iz vere, već iz sumnje u veru. Strane sveta – istok ili zapad – uopšte nisu važne“ – Albahari

Mnogo je istine i istina ispisano u ovoj knjizi. Razvalili smo jedan, iz ove perspektive, plauzibilan politički i državni poredak, da bi (prevareni?) shvatili da je u novostvorenim uslovima, blago rečeno, „za političku korektnost potreban visok nivo samocenzure, kakav gotovo da nije postojao ni u starim komunističkim rezimima.“

Na zapadu, bez obzira na okruženje i zanimanje, postoji niz pravila koji se iz dana u dan usavršava i važi uglavnom za one na dnu lestvice. Većinu. Jedan kanadski pisac kaže: „ima tema koje, kao pisac ili nastavnik, ne smeš da pominješ“. „Seks, rasa, pol, životna sredina, pa čak i književnost“. Blogovi? „Divan svet političke korektnosti.“ Stekli smo nove neslobode, marksistički rečeno: „nerazrešene protivrečnosti kapitalističkog sistema“. „Podeljenim društvom je uvek lakše manipulisati nego homogenim.“

Ovo je knjiga i o snalaženju u inostranstvu. O jeziku i identitetu. Izgubljenim bitkama „jer su sile porodičnog jedinstva uvek slabije od sila šireg društva. Izuzetak je život u getu.“ A od „života u getu“ su mnogi od nas pobegli. Paradoks? Opet, kako „Ostati isti“? „Biti živ.“ Preživeti.

„Iskustvo jevrejskog naroda, koji je veći deo svog postojanja proveo u rasejanju, pokazuje da je upravo jezik – čuvan sve to vreme u svetim knjigama i liturgiji – bio presudan za trajnost veze. (Doduše…)“

Ovo je knjiga i o Jerusalimu. „Jerusalimski kamen je jedini kamen koji oseća bol. On ima nervni sistem.“ O Balkanu i šire. „Znam tu vrstu ljubavi i zbog toga sam zabrinut. Prvo ih volite, a onda nešto krene loše i za to odmah optužujete Jevreje. Stara je to priča, ali uloge se ne menjaju.“

Pa o piscima. „Tužna je istina, dragi čitaoče, da su sve granice izmišljene.“ (Simo Mraović) Pa opet o „izgubljenom jeziku“. „Manje reči, manje grešaka.“ (Solomon ibn Gabriol)

Zemunu i knjigama. Našima.

„Prvo sam čuo kako se jedan od njih žali kako mu je „adženda“ toliko prenatrpana da mora da „kanseluje mitinge“….“ „Renta apartment“, „morgidž“, „šeruju ikspirijens“, „uplaguje“ novi televizor.

Muzici. Iskreno, album „Vreme vode“ (D.A.B.), po meni nije ni za… dope-smokers, ni za apstinente. Ali ‘ajde, najbolji „srpski pisac u Alberti“, matici i rasejanju, trenutno, može i mora sebi da dopusti i poneki promašaj.

I tako, još više poveća rastojanje naspram, po nekima, danas, veoma skromne konkurencije.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •