Dani igre u Jugoslovenskoj kinoteci


Kompletan program od srede, 24. januara, do nedelje, 28. januara – Dani igre u Jugoslovenskoj kinoteci


Peti put zaredom, Beogradski festival igre, Jugoslovenska kinoteka i Vip mobile priređuju reviju filmova pod nazivom Dani igre. Od 24. do 28. januara publika će moći da prati premijerne projekcije višestruko nagrađivanih dokumentarnih i umetničkih filmova. Manifestaciju će otvoriti Priča jedne balerine, dokumentarni film o Misti Kopland, koja je ušla u istoriju baleta kao prva Afroamerikanka imenovana za primabalerinu čuvenog njujorškog Američkog baletskog teatra. Sledi film Buntovnici na prstima u režiji Bobija Džoa Harta, koji nastoji da otkrije preko četiri decenije dugu tajnu fenomenalnog uspeha trupe Balet Trokadero iz Monte Karla.

24. januar

Priča jedne balerine (Ballerina’s Tale) otvoriće manifestaciju u 19.30 časova. Dokumentarni film Nelsona Džordža o Misti Kopland je neverovatna priča iza kulisa o tome kako je prevazišla burno odrastanje i povrede koje su joj zamalo okončale karijeru, da bi postala jedna od najcenjenijih igračica svoje generacije. Film je na programu i 26. januara u 18.00 časova.

Buntovnici na prstima (Rebels on Pointe) – dokumentarni film Bobija Džoa Harta u 21.30 čas. slavi poznati Balet Trokadero od Monte Karla. Na programu je i 27. januara u 18.00 čas. U potpunosti muška, komična baletska trupa osnovana je pre više od 40 godina, u jeku njujorške Stonvolske revolucije, i postala kultna kompanija s milionima pratilaca širom sveta. Film paralelno prati dešavanja iza scene, bogatu arhivu i istorijat, intimne priče umetnika i delove neverovatnih predstava snimljenih u SAD, Evropi i Japanu. Priča dokazuje da balerina nije samo žena koja igra – već revolucionarni pokret.

25. januar

Maov poslednji igrač (Mao’s Last Dancer) je igrani film Brusa Beresforda sa Ći Kaom, Brusom Grivudom i Kajlom Meklahlanom u glavnim ulogama. Projekcija je u 18.00 čas, a prikazivaće se i 27. januara u 20.00 čas. U jednom kineskom selu, Komunistička partija je izabrala jedanaestogodišneg Li Cunksina da uči balet na Akademiji za umetničku igru Madam Mao u Pekingu. Nakon nekoliko godina, on putuje u Hjuston zahvaljujući programu kulturne razmene, na poziv umetničkog direktora Bena Stivensona, gde je kasnije imenovan za  glavnog igrača Hjuston baleta. U međuvremenu se zaljubljuje i počinje tajno da se viđa s igračicom Elizabet Makej. Kada kineska vlada zatraži od Li Cunksina da se vrati u svoju zemlju, on se ženi sa Elizabet i dezertira u SAD. Zabranjeno mu je da se vrati u Kinu i nema vesti o svojim roditeljima i porodici. U međuvremenu se njegov brak okončava, a roditelji mu sve više nedostaju. Nakon pet godina, veliko iznenađenje mu se dešava tokom predstave.

Dzi Croquettes se prikazuje u 20.00 čas. Nakod državnog udara 1964. godine, uklonjen je brazilski predsednik Žoao Gular s pozicije i uvedena je vojna diktatura. Brazil je ušao u period represivne politike, surove vladine cenzure i ružne odmazde protiv nekonformista i kritičara vlade, ali snažan glas opozicije dolazi s veoma neobičnog mesta. Leni Dejl bio je američki igrač i koreograf koji je došao u Brazil i našao se u grupi „dreg“ izvođača koji su se oblikovali prema „Koketama“, eksplozivnoj trupi seksualnih anarhista koji su sebi gradili ime u San Francisku. Uzimajući ime Dzi Croquettes, Dejl je pomogao grupi da se transformiše u izuzetan kabare koji je koristio muziku, igru, neverovatne kostime i provokativnu seksualnu dvosmislenost kao polaznu tačku satire svega što je bilo represivno u brazilskoj kulturi, slaveći  slobodu među polovima. Dzi Croquettes su postali neverovatno popularni u Brazilu, a nakon što je Lajza Mineli ukazala na ovu grupu, otišli ​​su na uspešnu turneju po Evropi, s ponuđenim igranjem  na Brodveju. Dzi Croquettes nikada nisu stigli u Ameriku, jer su ego, sida i splet maleroznih okolnosti prekinuli delovanje ovog sastava, koji je neko vreme bio izuzetan glas otpora i tolerancije u državi protiv svake opozicije. Autori filma Tatijana Isa i Rafael Alvarez ističu neverovatnu i istinitu priču o ovoj grupi kroz dokumentarac koji je bio višestruko nagrađen na Međunarodnom filmskom festivalu u Rio de Žaneiru 2009. godine, kao i na Međunarodnom filmskom festivalu u Sao Paulu 2009. godine.

 

Dani igre u Jugoslovenskoj kinoteci

26. januar

Polina se prikazuje 26. i 28. januara u 20.00 čas. Od ranog detinjstva Polinu (koju igra Anastasija Ševcova, balerina Marijinskog teatra) rigorozno obučavaju pedagozi perfekcionisti jer  je balerina koja obećava. Kad dobije priliku da se pridruži prestižnom Boljšoj baletu, iznenada otkriva savremenu igru, što počinje da dovodi u pitanje nastavak karijere. Udaljavajući se od svog prvobitnog plana, ostavlja sve svoje naporne pripreme i seli se u Francusku da radi s poznatom koreografkinjom Lirijom Elsaj (Žilijet Binoš). Ali odjednom, brzo je prisiljena da se bori s otkrićem da odlučnost i naporan rad ne dovode uvek do uspeha.

28. januar

Jednom me je pitala Pina (One day Pina Asked…) u 16.00 čas. Šantal Akerman je pratila poznatu koreografkinju Pinu Bauš i njen Teatar igre iz Vupertala, u periodu od pet nedelja dok su bili na turneji u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj. Njen cilj je bio da uhvati neuporedivu umetnost Pine Bauš ne samo na sceni, već i iza nje.

Dani igre u Jugoslovenskoj kinoteci

Igračica (La Danseuse) u 20.00 čas. Ovaj biografski film fokusira se na život Loi Fuler (Soko), koja je rođena i odrastala u predgrađu Čikaga, pre nego što je postala senzacija u svetu umetnosti, umetničke igre i nauke u Parizu početkom XX veka. Lili-Rouz Dep tumači Isidoru Dankan, američku igračicu koja je postala štićenica Fulerove. Rediteljski debi Stefani Di Đusto donosi dramu zasnovanu na knjizi Đovanija Liste o Fulerovoj iz 2007. godine.

Sve projekcije su u zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici.

 

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •