Budala – Jurij Bikov

Predstavnik „černuhe“ na ovogodišnjem FEST-u relativno je mlad autor s bogatom filmografijom u kojoj žestoko kritikuje državu, a uglavnom dobija pokroviteljstvo i podršku iste te države da snima filmove. Izgleda kao teško spojivo i nelogično, međutim, njegovi filmovi bude nadu

Milja Lukić

Da li znate šta je to „černuha”? Bukvalni prevod s ruskog ne postoji, a i kako bi kad je i Rusima novi izraz – označava tendenciju u literaturi i na filmu da se prikažu samo tamne i mračne strane života i postojanja, nešto poput crnog talasa koji je bio aktuelan i kod nas, ali se više odnosio na socijalnu bedu koja bi onda iznedrila i sve druge nedaće. Černuha je više pravac koji iz čovekovog unutrašnjeg bića iznosi na površinu zlo koje postaje motiv za pokretanje radnje. Isti trag sledi i film Budala Jurija Anatoljeviča Bikova, ali iz istog tog čovekovog unutrašnjeg bića na svetlo dana iznosi i dobro, suštinsko dobro oličeno u savesti.

Bikov je relativno mlad režiser ali s bogatom filmskom biografijom u kojoj žestoko kritikuje državu, a uglavnom dobija pokroviteljstvo i podršku iste te države da snima filmove. Izgleda kao teško spojivo i nelogično, međutim, njegovi filmovi bude nadu da svet može postati mnogo bolje mesto i verovatno je to tajni recept.

Pored režije, Jurij Bikov je napisao i scenario i komponovao muziku – Budala je njegovo kompletno autorsko delo. Film surovo ali realistično prikazuje korupciju, ogoljenu, gadnu, bezdušnu… Iako se dešava u nekoj ruskoj vukojebini, „recept” je primenljiv na bilo kom društvenom nivou i bilo gde na planeti Zemlji.

Za odbranu moćnog položaja koji osigurava privilegije, sam vrh vlasti u gradu i glavni „građevinari” učinili bi sve. Bukvalno sve. Čak i da žrtvuju živote stanara zgrade koja će se srušiti svakog trenutka jer je nestručno građena, kralo se na materijalu, falsifikovali su se izveštaji o ispravnosti, „kontrole” bile na potpis i reč („ja tebi ti meni”)… Svako se „ugradio” u skladu sa svojim položajem. Apsurd je u tome što nikoga ne brinu životi 820 stanara već mogućnost da će se otkriti koliko su nestručni i kako su veliki lopovi, a za te stvari ide se u zatvor. Pometnju u savršeno uigran sistem lagodnog bogaćenja (čitaj: krađe) unosi sanitarni tehničar Dimka.

Da je kojim slučajem film po ovakvom scenariju sniman u Holivudu, bio bi to spektakl u kome Dimka, ne obazirući se na sopstveni, spasava živote 820 divnih, iako običnih i siromašnih ljudi, sa sve srušenom zgradom u pozadini i nekom veličanstvenom muzikom koja doprinosi dramatičnosti teme i herojskom činu glavnog lika. Međutim, stanari „obšćežitija” nisu nimalo simpatični, naprotiv – to je društveni talog koji samom sebi pravi probleme i ne izaziva nikakvu empatiju, a na kraju filma ti „predstavnici običnog naroda” čak i prebiju Dimku. Na drugoj strani su korumpirani moćnici koji imaju povremene „napade” savesti, tresu se od straha, skoro da je opravdano što moraju da urade sve što će uraditi jer su priterani uza zid… Psihološki profili daju im ljudskost, ako već za njih nema opravdanja, čak ni razumevanja. I još nešto – zgrada se ne sruši, ali ostaje gorak ukus nas sa druge strane platna koji znamo da će se srušiti svaki čas. A Dimka je ovim potezom verovatno sebi potpisao smrtnu presudu.

Ipak, ono što radi duboko je humano, ispravno, etično… I očigledno je da ne može drugačije, bez obzira na sve opasnosti, pa i smrtne, koje prate njegovu odluku. Nepretenciozna gluma čini da nam ovaj momak postane blizak kao i svaki ortak iz kraja.

Na momente Budala deluje kao dokumentarno-igrani film. S vremena na vreme malo zasmeta potenciranje „crnila” (na kraju krajeva, ipak je ovo film na krilima černuhe), pa se čak i radnja dešava tokom jedne noći i ranog jutra. Sudeći po knjigama koje je ostavio na dramaturške teme, i Aristotel bi pohvalio film, kao odličan primer sva tri jedinstva: radnje, mesta i vremena. Svakako bi pohvalio i tragičnost, a nije zaobiđena ni katarza. Doduše, katarza je u saznanju da je čovek iskonski zao, ali isto tako i dobar, što budi nadu. Junaci Budale nisu prošli kroz katarzu, ali gledaoci svakako hoće.