Želim – Hirokazu Kore-eda

Ovih dana, na FEST-u smo imali priliku da pogledamo film Kakav otac, takav sin japanskog reditelja Hirokazua Kore-eda. Što je dobra prilika da se podsetimo jednog ranijeg filma ovog autora, zapravo dečje drame o razvodu roditelja

Kristina Đuković

Razvod sagledan iz ugla dece nije tako retka tema u svetskoj kinematografiji, a omogućila je neka od vanvremenskih ostvarenja kao što je na primer Kramer protiv Kramera ili, jedan od omiljenih ostvarenja na ovu temu potpisnika ovih redova, The Squid and the Whale koji sa japanskim filmom Želim deli više od dobro ulovljene melanholične atmosfere.

Naime, Kore-eda, u svojoj drami prepliće matricu dečjeg avanturističkog filma vezanog za bajkovitu premisu, kao preuzetu iz niza dečjih filmova i realističku, urbanu dramu o raspadu nukleusa savremene porodice. Bazirana na paralelnom praćenju priče dvojice braće, od kojih je svaki, nakon razlaza roditelja, osuđen na život u novoj sredini sa jednim od roditelja, ova priča zapravo prikazuje dve od mogućih dečjih racionalizacija raspolućene porodice. Dok je stariji brat koji živi sa majkom, nadomak vulkana koji samo što ne eksplodira, u prilici da prihvati sasvim novi, “uredniji”, “odgovorniji” život koji propagira majka, dotle je mlađi, koji je ostao sa ocem, pred “blagodetim” onoga što njegov otac zove “svetom” – zapravo, svemu onome što nije porodica.

Oba ova koncepta, kroz svakodnevicu dečaka i njihovu komunikaciju preko telefona, uzajamno se ogledaju u svojim manama i prednostima. I tu na snagu stupa ono što se u politici zove treća opcija, a što je na filmu, barem ovakvom, žanrovski odgovor na porodičnu dramu – nakon što odustanu od igranja uloga koje su im roditelji, u svom ratu, namenili, klinci se prepuštaju onom što je najvrednije, a to je – svoj svet.

Saznavši da će se za koji dan dva brza voza mimoići u provinciji koja deli njihove trenutne pozicije, dvojica braće shvataju da je to jedina prilika da požele želju koja će im se, nekom magijom, kad se vozovi mimoiđu – ispuniti. Sasvim dovoljno za početak dečjeg avanturističkog filma u koji dvojica braće regrutuju i svoje aktuelne drugare od kojih svaki, naravno, ima po jednu svoju veliku želju.

Tako Želim, od matrice dečjeg avanturističkog filma, pravi ujedno i priču o vozovima koji se mimoilaze. Dakle, o drami odraslih ljudi. Crpeći humor i nepatetični sentiment iz dečjeg viđenja problema odraslih, Kore-eda, pravi duhovitu, ali ozbiljno dobru porodičnu dramu o razmimoilaženju.