Morbus Chron – Sweven (Century Media)

Uz Skeletal Remains, švedsku kohortu Morbus Chron sam zapazio kao najinteresantnije predstavnike globalnog death metal podmlatka još na debiju Sleepers in the Rift (2011), na kome se moglo čuti da su ovi učenici s uspehom savladali gradivo često sputavajuće Tradicije. No, ni u snu (ili viziji, stara engleska reč za ta dva pojma je ujedno i ime novog albuma) nisam mogao da anticipiram šta me čeka na Sweven.

Zaista je bilo mnogo, nebrojeno pokušaja da se unutar death metala preore žanrovski atar, neki su uspevali (Death, Cynic, Disharmonic Orchestra), neki pokušavali (Pestilence, Gojira, Portal i ostali sa etikete Profound Lore), a najviše ih je bilo zadovoljnih kada se “tu ništa ne bi diralo”  oko koordinata zacrtanih na Floridi, pre svih, još tamo krajem osamdesetih i početkom devedesetih. Morbus Chron su sa mladalačkom drskošću hrabro zakoračili na terra incognita i sačinili album koji nema pandan u istoriji, ali će se sva potonja izdanja sigurno ravnati prema njemu. Tako je to s pločama na kojima za svaku pesmu pomisliš “ne može bolje”, a onda te već iduća dobrano demantuje.

Kada se zapitamo: “Šta je to što velike albume čini velikim?”, odgovor je prost: “Atmosfera”. Sweven od samih ambijentalnih početaka krasi organski miks komforne ukletosti i psihodelične strepnje koja poput crne rupe usisava slušaoca u “mesto” bez početka i bez kraja. Nema govora o usiljenosti tiših, atmosferičnih pasaža niti je prenapumpanost glavna odlika kada “iskipi mleko”, koje se ravnomerno razliva u svojim death i black rukavcima, s ukusom nakićenih neočekivanim minijaturama i promenama tempa.

Monumentalan kao katedrala u Kelnu, Sweven bez lagovanja klizi, idealtipski uglačan i kao i svaki vrhunski umetnički artefakt, kao da je stvaran bez većeg napora, relaksirano iznikao iz zemlje da bi porastao do neba, do trenutka kada više nije ni bitno o kom je žanru reč, dokle god muzika u snolikom obliku ne prestaje. I jasno je odakle potiču konstitutivni delovi, ali celina iznosi priču do nivoa nečuvenog. I majstorskog, i prelepog.