X Troop – Tajni jevrejski komandosi koji su pomogli u pobedi nad nacistima (Chatto & Windus/Leah Garrett)
Leah Garrett češljala je dugo po britanskim arhivima u potrazi za detaljima nesvakidašnjeg poduhvata X Troop, većinski jevrejske specijalne jedinice
Darko Doni
Drugi svetski rat obiluje pričama koje i dan-danas pobuđuju pažnju široke svetske javnosti. Jedna od takvih, do sada malo poznatih priča, bavi se tajnom, većinski jevrejskom specijalnom jedinicom, četom, koja je na prvim linijama fronta izgubila mnoge svoje članove u borbi protiv nacističke Nemačke. Američka profesorka Leah Garrett češljala je dugo po britanskim arhivima u potrazi za detaljima o ovom nesvakidašnjem poduhvatu. Plod je jedno izuzetno napeto, romaneskno štivo koje se fokusira na sudbinu trojice vojnika/oficira: Manfreda Gansa, Petera Mastersa i Colina Ansona. U razgovoru s njihovim, ali i drugim potomcima, diskutujući more dokumenata, fotografija, audio i video zapisa, iskristalisala se slika o ljudima koji su se odrekli sopstvenih imena, biografija, navika, kako verskih, tako i svih ostalih, svetovnih, da bi dali doprinos u borbi za slobodu i pravedniju sutrašnjicu. Bilo je tu naravno i osvete.
I dalje je velom tajne obavijena sudbina jevrejskih izbeglica iz Austrije, Nemačke i Mađarske, koje su Britanci vrbovali za smrtonosnu misiju. Moguće da je u pitanju čuvanje metodologije kojom se i dan-danas vrbuje personal za slične poduhvate. Gerrettova je po tom pitanju veoma široke ruke i nudi nam štivo koje širokogrudo opisuje razne aspekte tajnog ratovanja u gotovo nemogućim uslovima. Probijajući se na frontovima Francuske, Sicilije, kopnene Italije, Grčke, bivše Jugoslavije, Albanije, Holandije i Belgije, mala ali odabrana grupa ostavila je do sada neispisane i neopisane tragove u pobedi nad fašizmom. U toj grupi bilo je dosta intelektualaca, umetnika, inženjera. Nesvakidašnja ekipa po nekim standardnim viđenjima vojske i ratovanja, gde vlada avanturistički, instinktivni i profani duh borbe za opstanak, pa i niske vojničke strasti.
Opisano je, kako detinjstvo i izbeglištvo iz okupiranih delova Evrope, tako i anglikansko nepoverenje koje je vladalo naspram, za prve linije fronta obučene i predviđene jevrejske migrante. Pod vođstvom Velšanina Bryna Hilton-Jonesa, X Trooperi su prošli fizičku obuku u izuzetno teškim terenskim uslovima. Morali su da prihvate britanska imena, često slična prvobitnim, da bi izbegli zabune. Mnogi preživeli zadržali su ih i do sudnjeg dana.
Probijanje „mažino linije” neki od X Troopera platili su životom. Išlo se direktno iz čamaca i na biciklima protiv teške nacističke odbrane i artiljerije. Ulazili su duboko u neprijateljske linije fronta, nekad preobučeni u neprijateljske uniforme. Pomagalo im je znanje jezika. U Jugoslaviji su imali probleme s neopreznim partizanima koji su ih vodili s upaljenim cigaretama po mraku, što naravno – nije bilo dozvoljeno.
Mnogi od njih izgubili su cela porodična stabla, očeve, majke, sestre, braću, supružnike, užu i širu rodbinu.
Prelazak Rajne, iako trijumfalan i u žučnim bitkama, bio je bolan zbog saznanja da nikad neće videti svoje najmilije i najdraže. Gans je imao više sreće i pronašao je svoje roditelje u Terezienštatu, duboko u zoni odgovornosti Crvene Armije. Bio je šokiran stanjem u kome su se nalazili, ali i srećan jer su živi.
Colin Anson je posle oslobođenja učestvovao u akcijama Britanske Obaveštajne Službe koja se bavila denacifikacijom i obnovom Nemačke. Iako ophrvan ličnim gubicima, nije osećao potrebu da se sveti. Neki drugi čovek prihvatio se svoga novog imena, i znanjem jezika i stručnošću ostao je još neko vreme aktivan u službi. Da bi potom, kao i mnogi drugi, emigrirao i odlučio se za drugu karijeru.
Fred Jackson (Peter Levy) učestvovao je u akciji hvatanja Rudolfa Hesa (Rudolf Hoess), koji je usavršivši Ziklon B, bio odgovoran za smrt preko 4.000 jevrejskih muškaraca, žena i dece na sat. Uhapšen je 11. 3. 1946, skriven na stočnoj farmi, nije pokazivao ni trunku kajanja. Samo u logoru Aušvic-Birkenau, pod njegovom komandom, stradalo je oko 430.000 mađarskih Jevreja za nepuna dva meseca.
I tu negde pred kraj, na 280. stranici, knjiga prestaje da živi u prošlosti, faktima i činjenicama. Autorka se vraća u sadašnjost s minimalnom, ali preko neophodnom dozom ideologije. Za divljenje je kako su ti hrabri ljudi preživeli, smogli snagu za nova dela, nova poglavlja u sopstvenim istorijama.
I Srbi i drugi narodi Balkana imaju takvih neispričanih priča koje ne bi smele da se prepuste dnevnim politikama i populistima. Mnoge su iz ko zna kojih razloga i dalje obavijene velom tajne.
Ostavite odgovor