Work Drugs – Insurgents (Bobby Cahn)
“Brateee? ‘Ese ti bavišj čjamcima?”
Marko Nikolić
U rasponu od samo tri godine, filadelfijski pop duo Work Drugs već može da se pohvali sa sedam jedinica (pet LP izdanja) u svom diskografskom katalogu. Time se verovatno objašnjava ono “Work” u njihovom imenu. Što se tiče druge, škakljivije polovine naziva benda, na veliku žalost brižnih roditelja, pre je reč o efektu koji njihova anđeoska muzika (može da) ima na slušaoca.
Još od briljantnog i i dalje nenadmašenog singla Rad Racer (jedna od najlepših pesama IKADA!!!), Thomas Crystal i Benjamin Louisiana (lepa imena) su se specijalizovali kao vrsni neimari lako prepoznatljivog zvuka za koji je mnogo umesnije reći da je u pitanju “smooth-fi” (tvrde jedni) nego “dream pop” (insistiraju drugi). Uz njihovu muziku se mnogo lakše plovi nego što se leti, jer pre govorimo o jasnim konturama oblika nego o maglovitim obrisima. Drugim rečima, govorimo o pesmama sa glavom i repom, sa strofama i refrenom.
O tome su pre neku godinu pričali i članovi benda, koje je povezao sličan muzički ukus u školi jedrenja, kada su utvrdili da svoje trake sklapaju naročito za “vožnje čamcem i jahtom, slanje seksi SMS poruka (“sexting”), plesanje i življenje”. Dakako, njihov muzički sirup bez grudvica je nepopravljivo slatkast ali ne i lepljiv; u žongliranju po tankoj žici lake dekadencije Work Drugsima uspeva da se u dostojanstvenom partijanju održe na nogama. Ključna reč je suptilnost.
Daleko od Pet Shop Boys dramatike, a mnogo bliže studioznoj opuštenciji Chrisa Reae, filadelfijska atrakcija je onaj outcast u svojoj generaciji synth popera koji ne crpe inspiraciju iz rn’b zaostavštine devedesetih (How To Dress Well, Grimes), niti se opterećuje plačnim postmodernim sentimentima, već se nepopravljivo belački pre naslađuje starijim vinima u održavanju jasne žanrovske linije, otprilike kao Here Wo Go Magic na svojim počecima, vraćajući smislenost nekada popularnoj kovanici “pop rock”.
Najnovija runda Martinija dodaje još nekoliko maslinki u visoku čašu obeleženu crvenim karminom: pre svih tu su prelepe Time, Half Love, Modern Living i Jackie Kennedy, čiji refren bez stida slavi sve ređi artikl u popu uopšte – ljudskost: “Your imperfections are perfect”. Mirno vam more, kapetani.
Ostavite odgovor