hladnoca

Po sredi je film koji donosi toliko topline, što je veoma čudno s obzirom na naslov koji nosi

Kristina Đuković

Ukoliko možete da zamislite Tri sestre u još dubljoj izolaciji nego što im je to omogućio majstor drame Čehov, onda dobijate tursku Hladnoću Ugura Jucela.

Jer, tri sestre, u ovom slučaju ruske prostitutke koje preživljavaju u zabačenom selu na turskoj granici, ovde su sporedni likovi koji lokalnim muškarcima omogućavaju da žive svoje snove. Otuda, njihov pesnički i romantični oreol u slučaju Hladnoće predstavlja neku vrstu navlakuše za posetioce iz zabačenog turskog mestašca koji i sami pate od neostvarenih snova i iluzija. One nisu samo zarobljenice svojih strahova i umišljaja, svoje prošlosti i društvenih predrasuda, kao kod Čehova, već su i realno odsečene svojom pozicijom socijalnog šljama i nedostatkom novca da konačno, otplove ka domovini i životima koje sanjaju.

Sa druge strane, ove tri sestre su opsesija lokalnih Turaka, zarobljenih u svoje trule, ugovorene brakove, mamurluke i svakodnevne “megdane” u kojima nasiljem dokazuju svoju muškost.

U sudaru ta dva sveta, ali poglavito, kako to Jucel režijom sugeriše ne osuđujući i ne gazeći po svojim junacima, dva stremljenja ka ostvarenju lične sreće, tri ruske sestre funkcionišu kao nagazna mina koja muškarce malog mesta goni da prekorače granice.

Međutim, kako Hladnoća, ni po naslovu, a ni po svojoj prirodi, nije holivudska romantična komedija, potraga za snovima i fantazijama, junake vodi u propast i u led. Otuda je ovo jedan od retkih filmova koji koriste realističnu postavku da progovore o tome kakva je sudbina čoveka koji ne zna da “upotrebi” svoje emocije, onako kako nas uči Holivud.

Sa druge strane, po sredi je film koji donosi toliko topline. Što je veoma čudno s obzirom na naslov koji nosi.

Podeli s drugima