Veštačka inteligencija 2041 – Kai-Fu Lee/Chen Qiufan (Currency New York)
Veštačka inteligencija 2041 – u deset kratkih fiktivnih priča s deset iscrpnih naučnopopularnih komentara, upoznajemo aspekte najnovijih istraživanja u oblasti koja ima pomalo pretenciozno ime
Darko Doni
„Ljudi su fascinirani idejom da niko ne mora da ide na posao i da je sve besplatno.” Ili još gore: „od svakoga po mogućnostima, svakome prema potrebama.” Jednu smo utopiju preživeli, druga nam kuca na vrata. Veštačka inteligencija nam svima kuca na vrata. Nepozvana. Ali tu je. Od automatskih telefonskih intervjua banaka i firmi i internet marketinga na društvenim mrežama, preko pretraživača stranica, pa sve do novih modela automobila koji nabudženi elektronikom plene pažnju na ulici. Šta nas očekuje u narednih 20 godina? Pitanje je na koje pokušavaju da daju odgovor dva vrhunska dalekoistočna uma. Jedan, Kai, dugo vremena bio je na čelu svetskih kompanija kao što su Apple, Microsoft i Google. Drugi, Chen, uvaženi autor naučnofantastičnih romana, zna u kom grmu leži zec. Ima nos za budućnost.
U deset kratkih fiktivnih priča s deset iscrpnih naučnopopularnih komentara, upoznajemo aspekte najnovijih istraživanja u oblasti koja ima pomalo pretenciozno ime. Virtuelna ili veštačka još pogađa značenje. Inteligencija zvuči preterano. Veštačkoj inteligenciji nedostaju i uvek će nedostajati slobodna volja, humor, kreativnost, veza između čula vida i dodira. Ipak, mnogo bolje od čoveka, snalazi se u ogromnoj količini podataka, prepoznaje mustre i zakonitosti tamo gde čovek uzaludno i mukotrpno traži vekovima i decenijama. Ozbiljno, sloj po sloj, ili layer po layer, slojevito, računari su u stanju velikom brzinom da pronađu najjeftiniji proizvod, najpovoljniji let avionom, traženu informaciju. Kako to npr. funkcioniše? U jednoj datoteci su fotografije mačaka, a u drugoj sve ostale fotografije živih bića i predmeta. Inteligentni algoritmi, metodom mašinskog učenja, korak po korak, porede dve banke podataka i optimiraju saznanja. Razaznaju se konture, boje, kombinacije i, na kraju, računar počinje da razaznaje i razlikuje mačke od ostalih objekata. Na sličnom principu funkcioniše i prepoznavanje fotografija u geometrijskim pasošima na primer.
Kai Fu je još u prethodnoj knjizi AI Superpowers predvideo da će veštačka inteligencija u razvijenom svetu do 2031. da likvidira preko 40% radnih mesta i da je potreban društveni konsenzus oko uvođenja ili kartica s besplatnim pristupom osnovnim namirnicama za život ili bazičnog dohotka „za sve”, koji bi finansirali država i visokotehnološke firme. I sami istraživači, kao što su to nekad radili hemičari i atomski fizičari peticijama protiv hemijskog i nuklearnog naoružanja, apeluju da se veštačka inteligencija koristi samo u humane svrhe.
U možda najzanimljivijoj od svih priča, nemački fizičar pokušava uz pomoć kvantnog računara da dešifruje kriptovalutu i dođe do velikog, nezasluženog bogatstva. Predviđa se neviđeni razvoj kvantnog računarstva s brzinama i mogućnostima koje otvaraju do sada nemoguće puteve spram razvoja novih lekova, materijala, praćenja klimatskih promena, rešavanja brojnih praktičnih i matematičkih problema.
Autonomna vožnja definisana u pet nivoa, od delimičnog upravljanja vozilom, pa do vožnje bez vizuelne i intelektualne supervizije, pa po određenim, za to predviđenim putevima, sve do transporta bez vozača i bez ikakvih ograničenja, teško da će u ovom poslednjem obliku biti dostignuta i za sledećih dvadeset godina. Dok je običnom čoveku potrebno 45 sati treninga da savlada volan, pred računarima su ogromne prepreke. Kako naučne, tako i pravne prirode. Jednostavno, ako jedno autonomno vozilo napravi prekršaj, ko za to odgovara? Ako napravi grešku, ko će tu grešku i kako ispraviti. Potreban je jedan profesionalni vozač koji će sa svom opremom da pređe u automobilu spornu trasu i tako „nauči” algoritam kako da se „ponaša” u spornoj situaciji.
Veliki problem koji danas predstavljaju lažne informacije, foto-montaže i montirani snimci u budućnosti će morati da kontrolišu velike tehnološke kompanije. Predviđa se da će razvoj ići u dve trase. Paralelno će napredovati i „kriminalci” i „policajci”. Biće sve teže razlikovati originale od kopija, i za to da softver ne dođe u pogrešne ruke, da se pogrešne informacije ne šire, moraće da se brinu oni koji nude usluge.
Kad koristimo računare, obično su nam usluzi algoritmi koji npr. završavaju reči koje ukucavamo, sve statistički, na osnovu prethodnih unosa, dolaze nam reklame na osnovu sadržaja imejlova i slično. Kako su zakonske regulative u pogledu zaštite ličnih podataka sve rigoroznije, naročito u EU, predviđa se neki vid obrade šifrovanih ličnih podataka usavršenim algoritmima, tako da firme ne znaju više ko smo mi, tako da smo za te firme anonimni korisnici.
Računarska lingvistika jedna je ogromna oblast i računari su sve bliže, naročito uz pomoć Google Braina i OpenAI da prodru do kompletne jezičke sintakse. Semantiku jedan računar nikad neće biti u stanju da savlada. I zbog višeznačnosti reči, zbog međuljudske komunikacije i niza drugih faktora.
Dok ovo kucam služim se sećanjem i povremeno listam stranice knjige. Nadam se da u svemu ovome i u ovoj toploj preporuci, još uvek postoji neki smisao. Danas dobra knjiga, da li će moje mišljenje o njoj da se promeni u narednom periodu, ne znam. Stvarno ne znam. A i nedostaje mi stvarne inteligencije da odgovorim na ovo sebi postavljeno pitanje.
Ostavite odgovor