Sve-poharano-sve-spaljeno-1000x500

Bizarne razglednice iz neke druge, treće i pete Amerike

Marko Nikolić

Kada bi, kojim slučajem, neki ljubitelj i poznavalac svetske književnosti uzeo u šake ovu zbirku priča, već posle nekoliko stranica bi se mogao zakleti da je reč o nekoj do sada neobjavljenoj knjizi maga američke književnosti Rejmonda Karvera. Ipak je reč o sada već četrdesetjednogodišnjem Velsu Taueru i njegovoj nagrađivanoj zbirci, originalno objavljenoj pre pet godina.

Paralele sa Karverom su zaista brojne, i ovo treba shvatiti kao kompliment autoru, pošto bi svaki prozaista kratke forme voleo da ga bar na tren dovode u vezu sa besmrtnim Rejom. Bizarne razglednice iz neke druge, treće i pete Amerike, sa razrovanim porodicama i ne baš sjajnim odnosima bliskih rođaka kojima se dešavaju one sitne apsurdnosti protkane tihom ironijom sudbine i nenavalentnim humorom koji život istovremeno čine i neobjašnjivim i magičnim. U tim vodama, Tauer pliva kao riba, dižući tempo čitanja do tačke gutanja ispisanih redova očima.

Evidentno je da je Tauer pišući (uglavnom u prvom licu) ove priče vagao svaki zarez, vajao svaku reč, precrtavao, dorađivao i prerađivao. U tehničkom smislu, Sve poharano, sve spaljeno ostavlja utisak zaokruženosti, a svog autora predstavlja u svetlu teškog „nadničara“ kome nije strano „crnčenje“ u premetanju slova. Tauerovo majstorstvo se ogleda u tome što je ono što je na kraju otisnuto na papir uzbudljivo i pitko za čitanje.

Stvari malo nepovoljnije stoje kada je reč o vođenju radnje, i tu se Tauer pokazuje kao predstavnik onog tvenovskog (pa bogami i poovskog) kraka američkog stila pripovedanja u kome se stalno nešto događa ali nije sve što se dogodilo jednako bitno za fabulu, čime se postiže efekat „vazdušastosti“ i ubedljivosti likova koji kao da dišu na stolici tik do vaše. Krajevi pojedinih priča ostavljaju utisak nedovršenosti koje autor namerno ostavlja takvim, kako bi do maksimuma pojačao intenzitet ispričanog. Za kraj, poslednja priča, po kojoj zbirka nosi ime, izmešta fokus iz savremene luckaste Amerike u drevne zemlje i običaje Vikinga kojom pisac kao da poručuje da mu varijacija nije strana, no ova priča, iako kvalitetom ne zaostaje za onima koje joj prethode, pomalo razbija do tad ostvarenu poetsku koherentnost.

Sve poharano, sve spaljeno je za balkanske knjigoljupce pre tri godine objavila beogradska izdavačka kuća Booka, a treba istaći i vrlo korektan prevod s engleskog Zorana Trklje i Ljiljane Bubalo.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •