Ursula fon der Lajen
Bilo da od nominovane postane stvarna predsednica Ekonomske komisije ili ne, majka sedmoro dece i ginekolog Ursula fon der Lajen svakako je novo ime evropske političke scene
Godine 2017, dok je još bila ministar odbrane u Vladi Nemačke, Ursula fon der Lajen izjavila je „da bi Evropa trebalo da govori s Rusijom s pozicije sile”. Malo je produbila priču na zasedanju Komiteta međunarodnih poslova i potkomiteta odbrane Evropskog parlamenta: „Naš položaj je jasan: hoćemo normalne odnose s Rusijom, ali znamo da to mora biti s pozicije sile.” U Rusiji je ovaj govor izazvao oštre kritike, od podsmevanja logici „normalni odnosi s pozicije sile”, koji je upoređivan sa siledžijom koji svoju žrtvu pita da li ga voli, do naziva Ursula fon Hitler. Shvatila je da je malo preterala, pa se ispravila: „Mora biti jasno da smo zainteresovani za rešenja konflikata pregovorima za stolom. Konflikti moraju da se rešavaju jedino pregovorima i nikako drugačije.” Međutim, naknadna pamet (čitaj: dopunsko obrazovanje iz diplomatije) došla je malo kasno. Ruska štampa je prokomentarisala: „Frau Hitler je shvatila ’Hitler kaput!’, dobro je.”
Da li je baš tako jednostavno? Nominovana predsednica Evropske komisije je, dok je bila ministarka odbrane Nemačke, na primer, zabranila prodaju oružja Ukrajini, i ta zabrana važi i danas.
Titulu barona je njen čukundededa, iako trgovac pamukom, doduše bezobrazno bogat, dobio od Aleksandra Drugog za zasluge u trgovini. Ursulin muž je doktor medicine, koji je nekad radio i kao univerzitetski profesor i naučni istraživač, a sada je vlasnik firme za medicinsku opremu.
Njeno imenovanje za predsednika EK mnogi su prokomentarisali kao „malu pobedu za Nemačku, a veliki poraz za Evropu”. Istini za volju, ona nije izbor ni mnogima u Nemačkoj, kao u slučaju mišljenja Hanoverskog medicinskog instituta koji je u proveri za plagijat njenu doktorsku disertaciju ocenio kao „rad s očevidnim nedostacima”. Ekspert za plagijate Martin Hajdingsfelter na TV je izjavio da je neophodno „lišiti je titule”. Utvrđeno je da na 27 od 62 stranice nisu navedeni autori citata, čak ni da su citati. Na tri stranice je 50-75% plagiranog teksta, a na pet i više od 75%.
Prošle godine, posle pet godina Ursulinog ministrovanja u sektoru odbrane, u nemačkoj štampi je objavljena statistika u vezi sa stanjem vojske: od 53 bojevih helikoptera tek 12 je ispravno; od 73 transportnih helikoptera samo 18 je upotrebljivo; od 71 helikoptera opšte namene, 16 može da se koristi. Velike probleme imaju i s ispravnošću podmornica i aviona tipa Tornado. Iako je Fon der Lajen imala ambiciozne planove da modernizuje vojsku, jedini rezultat bile su optužbe na njen račun zbog brojnih spoljnih saradnika i savetnika koje je angažovala i koje su plaćali građani. Još uvek je pod istragom zbog sumnje u sistemsku korupciju u Ministarstvu odbrane.
Godine 2016. joj je zabranjen dolazak na tursku obalu, u blizinu ostrva Lezbos, jer se ponudila da sama oceni situaciju u vezi s migrantskom krizom. Po planu je trebalo da posle posete vojnim helikopterom ode do nemačkog vojnog broda koji je učestvovao u vežbama NATO. Turske vlasti su se suprotstavile sletanju vojnog helikoptera jer je obala nasuprot Lezbosa demilitarizovana zona. Pravi motivi kriju se u činjenici da Turska ne želi NATO brodove u svojim vodama, iako je i sama u sastavu alijanse jer bi brodovi izbeglice vraćali u Tursku. Da li je zameriti Turskoj? U to vreme je bilo više od milion izbeglica u toj zemlji. Evropska unija i SAD su ovaj događaj proglasile za provokaciju Turske, a Turska za provokaciju Zapada.
Ursula fon der Lajen nikad nije pretendovala na predsedničko mesto Evropske komisije. Činjenica je da je nominaciju dobila kombinatorikom kompromisa u kojoj je trebalo zadovoljiti neki opšti a zajednički interes Evropske unije.
Na privatnom planu je mnogo „podobnija”. Majka je sedmoro dece (pet ćerki i dvojice sinova, rođenih 1987-1999), imala je uspešnu karijeru i pre bavljenja politikom, u anketama je vrlo popularna među ženama jer je „šarmantna, nasmejana, na jednostavan način ume da objasni i komplikovane stvari…”.
Kad su je pitali kako uspeva da uskladi karijeru, majčinstvo i brigu o ocu obolelom od Alchajmera, odgovorila je: „Nisam uvek imala sedmoro dece. Mnogo mi je pomoglo to što je moj muž više vremena provodio s decom.” Tada je izgovorila i svoju čuvenu rečenicu: „Nadam se da će doći vreme kad će usklađivanje karijere i bavljenje decom biti stvar jednog para, a ne namenjeno samo ženi, kad i očevima i majkama budu obezbeđeni povoljni uslovi za istovremenu karijeru i podizanje dece, bez žrtava na jednom od ta dva polja. Tad će Evropa reći DA deci.”
Izjave Ursule fon der Lajen
- Ne postoje loše mame koje se ne bave decom zbog posla, već samo loše države u kojima uslovi rada čine da je bavljenje decom veoma težak zadatak.
- Ima mnogo primera gde je podizanje dece pospešilo karijeru, nije bilo teret.
- Mladi trče brže, ali stariji znaju da je moguće skratiti put.
- Ne bojte se da pokažete inicijativu. Budućeg muža sam primetila na fakultetu, ali nisam znala kako da mu priđem. Videla sam ga jednom kako zamenjuje točak i prišla da mu pomognem, iako pojma nemam kako se to radi.
- Idealni otac ne želi da postane što bolja verzija mame već – najbolja verzija oca.
- Bregzit i američki izbori otvorili su nam oči. Mi, Evropljani, moramo sami da brinemo o svojoj odbrani.
Ursula fon der Lajen rođena je u Briselu 8. oktobra 1958. godine. Ima četvoricu braće i jednu sestru. Porodica s očeve strane živela je do Oktobarske revolucije u Rusiji, tu je stekla bogatstvo i plemićku titulu. Otac Ernst Albreht bavio se politikom (službovao u organizacijama koje su bile začetak Evropske unije) i obožavao jahanje i muziku. Na većini porodičnih fotografija, maltene po obrascu, jedno dete čita, nekoliko svira, kao i otac…
U SAD je porodica fon der Lajen otišla 1992, kad je gospodin Lajen postao istraživač i profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Stenford. Od tada pa do 1996. Ursula je bila domaćica. O tom periodu kaže: „Nikad se ne bih bavila politikom i ne bih rodila svu svoju decu da nije bilo tog ’američkog’ perioda. U SAD se svi raduju deci i drago im je kad mame rade.”
Za uobičajene standarde kasno je počela da se bavi politikom – sa 43 godine. Po savetu iskusnog oca, nije se borila za mesto u stranci (Demohrišćanska unija – CDU) već je krenula od lokalnog nivoa. Polako se probijala neretko koristeći stare veze svog oca i dobre kontakte s medijima. Kristijan Vulf je 2003. pozvao u svoj kabinet kao ministra rada i socijalnih pitanja. Majka sedmoro dece bila je zanimljiva medijima, kako štampi gde je maltene jednom nedeljno imala po intervju, tako i TV kanalima, gde je često učestvovala u političkim tok-šou emisijama, ali i u onima zabavnog karaktera.
Posebno se dobro snalazila sa žutom štampom, po savetima oca, kažu upućeni. Ursule je bilo svuda – i u „ozbiljnim” novinama, i u ženskim magazinima gde je spretno davala savete o vaspitanju dece i umešno delila porodične fotografije. Bilo je i kritika na račun „korišćenja porodice u političke svrhe”.
Kad je Angela Merkel pobedila na izborima 2005, pozvala je Ursulu u svoj kabinet na mesto ministarke za pitanja porodice i žena. Iako s nevelikim političkim iskustvom, bila je spremna da uči i neumorno radi, pa je ponekad i noćivala na radnom mestu. Ono što joj se ne može osporiti, to je da se znatno povećalo finansiranje predškolskih ustanova, dodaci za decu, izvojevala je da i očevi mogu da idu na bolovanje zbog dece.
Angela Merkel je htela da postavi Ursulu na mesto ministra ekologije 2013, ali je Fon der Lajen želela mesto ministra odbrane. I dobila ga je.
Prihvatila je mladog Sirijca Karima (rođen 1995) u svoj dom 2014. i omogućila mu obuku u letnjoj školi za pilote. Kad mu je bilo 16 godina, Karim je pobegao iz Sirije po očevom savetu, da ga ne bi mobilisali. Trenutno živi u Hanoveru, radi i zarađuje, i volonterski radi s izbeglicama. S Fon der Lajenovima je i dalje u bliskom kontaktu, zajedno dočekuju svaku Novu godinu od 2014.
Bilo da od nominovane postane stvarna predsednica Ekonomske komisije ili ne, svakako imamo novo ime evropske političke scene.
Ostavite odgovor