Ukleta kuća na brdu (The Haunting of Hill House) – Majk Flanagan


Klasik horor literature i prava paradigma priče o duhovima, roman Širli Džekson iz 1959. godine „Ukleta kuća na brdu“ dobio je svoju, možda ne sasvim preciznu, ali svakako dostojnu adaptaciju u jednoj od do sada najbolje ocenjenih Netfliksovih TV serija


Kristina Đuković

Ekranizacijom Uklete kuće na brdu, Majk Flanagan je stvorio skoro pa neviđen poduhvat u domenu horor serija – deset epizoda o višečlanoj porodici Krejnovih i njihovim traumama iz vremena boravka u staroj, po svemu sudeći ukletoj kući, napušta serijsku dramaturgiju i funkcionišu kao desetosatni film mozaik.

Za razliku od dve prethodne filmske adaptacije romana Širli Džekson, TV serija Ukleta kuća na brdu sasvim se sporadično oslanja na čuveni zaplet o ukletoj kući u kojoj se okuplja grupa junaka zainteresovanih za natprirodne pojave. Ipak, sama ideja romana o ogledanju psihologije junaka i uklete kuće, kao okidača ličnih strahova verno je adaptirana u seriji o porodici čija kolektivna trauma generiše autoimune duhove.

Prateći, po principu rašomonijade, iz epizode u epizodu, pojedinačne vizure petoro sada odrasle dece, Flanagan veštim skokovima iz sadašnjosti u devedesete, pažljivo gradi mozaik u kome strava dolazi koliko iz šizofrene kuće, kao živog organizma ili solarisa spremnog da šalje refleksije ličnih demona, toliko iz ideje o cikličnom vremenu koje dijabolično sugeriše da su duhovi manje natprirodna, a više psihološka pojava, što je bila i revolucionarna ideja klasika Širli Džekson.

Pored uverljivosti dečjih strahova koja prevazilazi ranog Stivena Kinga, specifičnost i magija Flanaganove Uklete kuće leži i u tretmanu prostora same kuće. Bez posezanja za jeftinim šok-trikovima, Flanagan uspeva da kuću nalik onoj iz Prohujalo sa vihorom pretvori u živi, preteći organizam i zastrašujući prostor nesvesnog za svakog od Krejnovih.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •