homesman

Svi mi ćemo, bez škole ili sa istom, uvek moći da prepoznamo jake priče. Filmovi kao što je The Homesman su, u svim ovim slučajevima – na dobitku. To je kvalitet epike

Kristina Đuković

Tomi Li Džons, kao reditelj, očigledno bira ovakve predloške. Ne toliko komercijalno sigurne koliko njegoševski utemeljene. U slučaju filma Tri sahrane Melkijadesa Estrade, ovaj glumac čije je ime već postalo onomatopeja (vidiš filmsku sliku na sam pomen imena), pokazao je interesovanje za vestern novog kova. Malo kao Klint Istvud, samo prijemčivije za ljubitelje Sandens smicalica. Otuda ne čudi što se za Tri sahrane poslužio scenarijem pisca Injarituovih filmova 21 gram i Pasji život. U pitanju su priče-infuzije.

Da je Antigona vestern, Tomi Li Džons je shvatio u Tri sahrane…, a sasvim razradio u filmu The Homesman, nastalom prema romanu Glendona Swarthouta. Po sredi je priča o usedelici sa Srednjeg Zapada Amerike 19. veka koja se odaziva na muški, zapravo poziv morala da prevali milje kako bi prevezla tri poludele žene na istok zemlje. Od jednog ucrtanog smisla u vidu borbe za preživljavanje u nedođiji Nebraske do drugog smisla, u vidu grčevite borbe za vernike i prestiž na “civilizovanom” Istoku, brisano je polje na kom su stavljena na test dva sasvim oprečna duha – propalica Džordž Brigs koji ne veruje u kolektiv niti u mantre za boljitak bilo kog tipa, i Meri Bi Kadi, koja ne može da živi bez reda i smisla po svakoj mogućoj hijerarhiji. Ona je sve što današnji borci za silna prava jesu, sem što je i borac za smisao. I, nije za baciti činjenica da su Indijanci koji se pojave u jednoj sceni tokom filma, jedini koji deluju sasvim normalno u širokom spektru sveštenika, radnika, žena, vernika i advokata.

I u Tri sahrane… Tomi Li Džons igra junaka koji možda nije najbolji domaćin u selu ali se odaziva na Antigonine zakone o odavanju časti umrlome makar to narušavalo ovozemaljske zakone i dovelo ga u nepriliku. Ipak, u The Homesmanu, on otvara pomalo blasfemično pitanje u vreme projekata, izaslanika silnih ideja o napretku i boljitku – da li je zaista vredno zaginuti zbog diktiranog optimizma i ideja o civilizovanju?

A The Homesman ne bi bio ni približno jak da nema Hilari Svonk u ulozi Meri Bi Kadi. Jednako maestralno kao što je oživela Megi Ficdžerald u Devojci od milion dolara. ‘Arambaša među holivudskim princezama, postala je inspiracija penzionerima kao što su Tomi Li Džons i Klint Istvud omogućivši im da se vrate na mesto zločina i ostave epski trag. Ne toliko po karakteru koliko po tragici sudara intimnog bića sa kodeksima verskog i društvenog morala, savršeno se uklapa u južnjačku pozornicu koju je podigla Fleneri O’Konor svojom zbirkom Teško je naći dobrog čoveka.

Pronalaženje sopstvenih zakona i pridržavanje istih, u vremenu beznađa i bezvlašća je veština koju učimo i danas, iako imamo više od pišljive zemunice. Zato je The Homesman lektira. Pored Antigone, naravno.

Podeli s drugima