Tesno skrojeno, da se malo proširi


Post je originalno objavljen 21. avgusta 2010. na blogu miljalukić. Naslov je bio drugačiji: Drug član biblioteke… naruči, pojede, popije, plati…


Iako postoji narodna izreka da od viška glava ne boli, bogami – boli. Pogotovo kad u jeziku gomilate slova ili reči sasvim nepotrebno, onako tek da nešto kažete, da izgleda kao da ste mnogo, mnogo pričali. To me podseća na učenika koji posle pola sata odgovaranja, nezadovoljan dvojkom, kaže: „Više sam pričao nego onaj što je dobio peticu.” Jeste, sine, pričao si ti i pričao, ali nisi skoro ništa rekao.

Kako mi je jezik struka, meni baš bode oči i pravi mi je atak na ušesa koje para kao džemper, kad neko onako prazan u govornom umeću, priča mnogo, a u stvari ništa ne kaže. Nebrojeno puta sam rekla sebi da ću zapisivati ono što čujem, ali ne „postizavam”, možda ću nešto i propustiti, zaboravna sam.

Da krenemo od umetanja nepotrebnih slova:

… iz toga proizilazi

Ovaj glagol bi u infinitivu trebalo da glasi proizilaziti, i da je nastao od pro+izilaziti. Glagol izilaziti uopšte ne postoji, i samim tim, ništa ne znači, međutim, postoji glagol izlaziti, pa je pravilno samo: proizlaziti. Nikad nikog nisam čula da kaže: Izilazim, nego normalno: Izlazim. Samim tim, nešto može da proizlazi, nikako da proizilazi.

Dok sam još studirala, smejala sam se s koleginicama u vezi s ovom tako čestom greškom, pa smo došle do zaključka da treba da izilazimo što češće kako bi iz toga proizilazilo da smo strašne cice.

bezbedonosno sredstvo…

Kaže se bezbednost, a ne bezbedonost, i nije mi jasno otkud ovo O. Čak i na opremi koja se tiče bezbednosti mogu da se vide štampana uputstva koja u svakom redu jednom, dvaput, a ponegde i triput imaju prideve pravljene od nepostojeće reči bezbedonost. Ako ti je već to struka, onda bar vladaj osnovnim terminima.

skoncentrisan na učenje…

Kako postoji samo imenica koncentracija (kad budemo usvojili skoncentraciju, nek mi neko javi, da ne živim u neznanju), onda će i glagol izveden od nje biti – koncentrisati. Mada, istini za volju, to može da se kaže i: usredsređen na učenje.

ispoštovao sam ga…

Od ovog valjda nema grđe! Kad imitiram Zemunce, onda umećem glagol ispoštovati gde god mogu. Dok sam radila u školi, moram da priznam da su mi deca koja kažu: „Ja ću Vas, profesorka, da ispoštujem”, po pravilu bila meta za peckanje najmanje još mesec dana. Sledila bi moja rečenica: „Možeš da me poštuješ ako hoćeš, ali nemoj, molim te, da me ispoštuješ.”

Stvarno, otkud prefiks IZ (zbog jednačenja suglasnika po zvučnosti – IS)? Po najnovijim gramatikama, glagol ispoštovati koristi se samo kad se radi o rokovima, vremenskim naravno. Tako se u zemlji Srbiji obično prekorači rok za gradnju (kako je lepše reći), ali je dozvoljeno i: Nisu ispoštovali rok završetka radova na mostu. Ovakve konstrukcije novijeg su datuma, ali kako su uzele maha, doživele su da postanu regularne, mada uvek stoji napomena da ih treba izbegavati.

Dakle, ispoštovati samo kad se radi o nekim vremenskim rokovima, u svim ostalim slučajevima validan je jedino glagol poštovati, postoji i imenica poštovanje, a za ispoštovanje još nisam čula. Ko zna…

Tesno skrojeno, da se malo proširi

Sijaset je primera u svakodnevnom govoru, slobodno me dopunite, ali ove slušam svakodnevno i stvarno su mi se popeli na glavu.

Postoje i nepotrebne reči:

… penji se gore

Ne znam kako neko može da se popne – dole, dovoljno je samo: Penji se.

… spusti se dole

Ko se bude spustio gore a ne dole, nek patentira izum koji prkosi sili Zemljine teže.

… objavljeno je od strane komisije…

A što ne bi moglo: Objavila je komisija? Šta će tu ovo: od strane? Da popuni prazan prostor?

… ljuska od jajeta…

Ljuska jajeta, kora limuna, stranica knjige…

… u septembru mesecu…

Koliko znam, septembar je samo naziv devetog meseca. Isto važi i za sve ostale mesece: januar, februar, mart… Mada, maj mi je malo sumnjiv – možda da samo od toga napravimo izuzetak, pa ostavimo: U maju mesecu sve ozeleni. A, kako zvuči?

… dimenzije su veličine pet sa pet…

Umesto boldirane veličine, mogla sam da boldiram i dimenzije. Ili: Dimenzije su pet sa pet; ili: Veličina je pet sa pet.

Primera ima napretek. Stalno mi govore kako jezik teži skraćivanju, što i sama znam jer je u prirodi svakog jezika da sa što manje reči kaže što više, odnosno da bude jezgrovitiji, ali u srpskom to izgleda ne važi.

Jedini primer gde se išlo na skraćivanje, a bez ikakvog opravdanja, imamo u: Kontaktirajte nas na taj i taj telefon.Svaki mejl koji dobijem, svaka firma koja se negde oglasi… obično ima ovu glupost u tekstu. U stvari, to nije glupost, nego veeelika greška. Čak ta greška ima i svoj istorijat.

Naime, kad je osamdestih izašla Kunderina Nepodnošljiva lakoća postojanja, jedna interna pošalica iz knjige preselila se i u naš govor, ali u šaljivom kontekstu. Jedan lik iz romana nepravilno je govorio, pogotovo je „grešno” koristio reči koje su imale internacionalno poreklo, pa je, između ostalog, umesto „kontaktirati sa” govorio „kontaktirati + akuzativ”. Kad smo to počeli da koristimo, ova greška bila je u rangu sintagmi: priđi k Rumenci; ja sam na niveu, nisam na soleu; monumentalno sam došla… Niko nije mogao ni da pretpostavi da će ovaj izraz postati „na niveu”.

Koliko je to glupo, može da vam dočara pandan u srpskom: Razgovaram Božu; umesto: Razgovaram s Božom. Ako se ovako nastavi, stvarno će biti pravilno: Razgovaram Božu.

Tesno skrojeno, da se malo proširi

Podeli s drugima
  • 50
  •  
  •  
  • 1
  •  
    51
    Shares