Супруга шпијуна (Wife of a Spy) – Kiyoshi Kurosawa (2020, MIFF Play)

Фокус у филму Супруга шпијуна јесте на положају жене уплетене у мужевљев план да разоткрије биоексперименте јапанске војске у Манџурији

Борис Трбић

Kуросава се често сматра за трилер и хорор редитеља (започео је режијом пинк филмова) и овај филм је можда атипичан за његов рад. Акценат је на положају жене уплетене у мужевљев план да разоткрије биоексперименте јапанске војске у Манџурији.

Супруга шпијуна помало личи на претпоследњи филм Ерика Ромера – Троструки агент (2004), али такође има и значајних разлика између ова два филма. Прво, Ромеров филм је уроњен у француску политику између два рата и фокусира се на подељеност руских белогардејаца између идеолошке верности Хитлеру или Стаљину. Куросавин филм је за разлику од Ромера готово потпуно лишен политике или идеолошких појмова. Ромеров централни карактер је пасиван, а Куросавина јунакиња (Yū Aoi) отвара агенцију којом покушава да спасе везу с мужем и придружи му се у разоткривању злотвора високомилитаризованог колонијалног друштва које чини неизрециве злочине над колонизованим Кинезима.

Куросавин филм такође повлачи и паралеле с његовим претходним радовима: сцена духова, низ напетих, хорор и сличних сцена (на пример, за памћење је сцена са шаховском таблом) и користи музику Рјосуке Нагаоке – да створи осећај наставка тензија типичних за његове филмове. Снимљен на 8K, филм Супруга шпијуна приказује бројне секвенце од 8 мм које сугеришу да је осећај носталгије за старим филмовима и музиком попут љубави према мужу и његовим тајним операцијама, заблуда која се граничи с лудошћу. Али ово лудило је главни лик: Сатоко тврди да је 1945 године, док Јапан гори под америчким бомбама и затворен у азил, можда једина нормална особа у својој земљи.

Супруга шпијуна је занимљив филм, свакако вредан гледања. Филм је добио награду за најбољу режију на Филмском фестивалу у Венецији.