radim jedan tajni posao za državu. Ne smem da pričam o tome, pa obično kažem da ne radim nigde


Radim jedan tajni posao za državu. Ne smem da pričam o tome, pa obično kažem da ne radim nigde


Radica Milovanović

– A gde radiš?

Najčešće pitanje prilikom upoznavanja. Ili: „Čime se baviš?“

Pritom, znam da tu osobu to uopšte ne zanima. Nego, kao započinje razgovor.

A meni se kosa diže na juriiiš!

Šta je koga briga gde ko radi?

Da li mu je potrebna neka veza za nešto?

Da li ga zanima moje imovinsko stanje? Da ne kažem sranje.

Sećam se perioda pre nekih dvadeset godina. Nigde nisam radila. Tako se zalomilo. Em sam ja bila luda, em su bila i luda vremena. Sećam se neke žurke, neko me je pitao: „A gde ti radiš?“

Oni su svi bili kolege.

Rekoh: „Nigde.“

– Pa kako živiš? Ko te izdržava?

Mene živ sram pojeo. Bilo mi je trideset godina, nigde nisam radila, i roditelji su me izdržavali.

Sećam se da sam zinula da nešto kažem, pa sam zatvorila usta, pa opet zinula… i rekla: „Nisam znala da ću morati da odgovaram na ovakva pitanja. U stvari, radim jedan tajni posao za državu. Ne smem da pričam o tome, pa obično kažem da ne radim nigde.“

Izbulj u mene, pa poštovanje neko, jebote. Šaputalo se o meni te noći kao o važnoj personi koja radi u nekoj tajnoj službi za državu.

– Da vam jebem majku! Mene ste našli! Mene!

To sad kažem. A tad, eto, radio mi je kliker da lažem, muljam, a samopouzdanje mi otišlo u kurac. I to ne jednom, nego sto jednom. Osećala sam se danima, ma mesecima, jadno, bedno, usrano. Nisam htela nigde da idem, da me opet neko ne pita gde radim. Slagala bih opet, ali osećala bih se ko govno.

A oni svi mudina muda!

Samopouzdanje je krhko, a ljudi se ne obaziru na to. Bupnu, lupnu, drsko pitaju. Kriju se iza svojih zanimanja.

Naučila sam tada da volim loša iskustva, bol, blam u glavi. Naučila sam da ne postavljam glupa pitanja, da pustim ljude da sami pričaju. Da im ne sipam u oči svoj posao, ili nezaposlenost, prazan ili pun džep. Naučila sam da ne vrednujem ljude po njihovom poslu. Učila sam od profesora, ali i od bake koja na tezgi prodaje gaće.

Naučila sam skoro – kad isplivaju govna da ih pustim da sama oteku i ne mešam se u njihov tok odlaska.

Naučila sam da slušam ljude, a ne samo sebe.

I dalje radim za državu. Tajni posao.

 

Podeli s drugima
  • 6
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    6
    Shares