Roman za decu i one koji se tako osećaju

Brankica Knežević

Sasvim obična devojčica koja je živela uobičajenim životom devetogodišnjakinje, ustala je jednog jutra i odlučila nešto neobično – da napiše knjigu. Nije nikome rekla za svoj plan. Jednostavno, počela je da piše. Nizale su se stranice, rađali likovi, nove priče, izašle iz mašte, ali i iz života. Zamišljala je, ta, sasvim obična devojčica, kako u rukama drži svoju knjigu, lista stranice i proživljava doživljaje svojih junaka družeći se s njima. Vredno je radila jer je znala da će se njen san ostvariti. Mnogo je čitala i shvatila koliko su knjige važne jer razvijaju maštu, vode u nove svetove i pružaju mogućnost da budeš i ono što nisi, ali i da vidiš i osetiš ono što si mislio da je nemoguće. Na primer, da s devet godina napišeš roman, i to pravi. I da na korici knjige vidiš svoje ime, a na klapni svoju fotografiju.

Godina rođenja autora počinje sa 20, neobično, ali ne i nemoguće. U njenu knjigu iz snova, priču od dve stotine i još malo strana, stalo je mnogo priča, doživljaja iz škole, prijatnih, ali i onih drugih, koji takođe čine život. Udahnula je dušu junacima koji su toliko stvarni i žive, tu negde u našem okruženju. Uspela je da kroz lik glavne junakinje i sama bude na trenutak ono što nije, a izmišljena, čudnovata porodica postala je njena. I dokazala je naša devojčica da se snovi ostvaruju. Razmišlja o tome dok je s korica knjige gledaju dva velika oka koja kriju nove priče, neke druge junake.

Tako je Stvar srca stigla pravo iz srca mlade autorke Tare Marković, devojčice s početka priče.

Podeli s drugima