tisma

Tišmine reči izviru iz tišine. Nestaju u šumi. Opet. (Ili tako dobra knjiga koja [me] ćera na citiranje i lupetanje gluposti)

„Beše neizrecivo/Ponavljajući se u beskraj“ (str. 102)

Reči same za sebe i misli same za sebe. Kratak susret. Misli i reči. U razmišljanju nema tačaka i zareza. Kad prsti, olovka, tastatura prenose misli na papir ili ekran, dolazi do borbe. Između misli i reči. Gramatika, jezik i pravopis su tu, da podrže jednu stranu. Motorika, logotipske mrlje potpomažu usavršavanje nesavršenosti. „every spoil is a style“

Puno boja. Plava, crna, crvena, zelena. Na početku. I bela, plava, tirkizna i azurna. K na raju. Sedefine/Oranžplanž/Plavakut/Lilaharm/Rosed/Belotak. Na obadrugom k raju. Od 26.06 do 07.05. I skoro uvek sa razmacima. Tišmu vode dnevnik koraka i dnevnik misli i dnevnik Tišme. „I Tolstojevski je pravio greške/To je kao loša intonacija ili apsolutni sluh“

Suzi Benšiz se pojavljuje, nestaje i se pojavljuje. „Frajeru, hoćeš da se ženiš, koliko para imaš u džepu?“

4.2. i 5.2. jedni za drugim. „Vrt i more“

„Greške u tekstu su jedino/Stvarno pisanje… „U okovima logike“…/Ali šta su greške…“

Savremena muzika je brutalnija nego ikad. I besmislenija. Nego ikad.

Dlunav. Šluma. Oklean. „Zalud sam ronio“

„Telo Lavirint Telo Tehnika Nit Mreža“

„Beleženje je tumaranje“

„Beležiti nebulozije“

„Ni dobar ni zao/Ali, izaziva/Moje ushićenje/To Čudo Nečega“

„Svako pisanje je ujedno i oproštaj od pisanja.“

Remiks pisanja je ujedno i „Lenjir“ pisANJA. Koliko god se trudio da budem besmislen, besmisao me sustiže i pomera cilj u nedostižnost.

(S. D)

Podeli s drugima