Skraćenice na društvenim mrežama
Misterija koja i nije toliko misteriozna – (skoro sve) najčešće korišćene skraćenice na jednom mestu, na engleskom, srpskom i malo na španskom jeziku
Milja Lukić
Većinu skraćenica, karakterističnih za dopisivanje na društvenim mrežama, pa i za postove i određene tekstove, uglavnom svi znamo. Pojavili su se i emotikoni, poput LOL, koji ih prikazuju i slikovno, ne samo znakovno. Međutim, pojavljuju se i skraćenice za koje uopšte ne znamo šta znače, i teško nam je ili nemoguće da pratimo prepisku.
Skraćenice postoje u svakom jeziku i normirane su (sastavni su deo gramatike i pravopisa). U ovo moderno, digitalno doba, novokomponovane skraćenice još nisu uspele da uskoče u udžbenike gramatike niti u pravopisnu normu. Mnogi smatraju da nikad i neće, da su pošast za jezik kojoj se mora stati na put jer kvare jezik i vrlo su opasne po govornu kulturu.
Čak i jezički čistunci, koji zagovaraju isključivo pisanje celih reči, opravdavaju skraćenice koje su neophodne u stručnim tekstovima. Naime, svaka struka ima neke svoje karakteristične pojmove i izraze koji se često ponavljaju i gubljenje je i vremena i prostora stalno ih pisati u punom obliku.
Svaki jezik teži jezgrovitosti, da sa što manje reči kažete što više, što odgovara i ovom savremenom dobu, kad nam je brzina neophodna kako ne bismo nepotrebno gubili skupoceno vreme. Verovali ili ne, uz pomoć skraćenica u nekoliko redova možete da ispišete dijalog koji bi u normalnoj pravopisno pravilnoj formi bio znatno duži i merio se možda i stranicama umesto redovima.
Verovatno je upravo ovaj razlog bio odlučujući da španski provajderi mobilne telefoniije naprave Rečnik SMS poruka u kome su popisali sve skraćenice koje se koriste. Iako španske, i kod nas ćete se sresti sa skraćenicama poput nd, a2 ili tkm.
Nekoliko primera španskih skraćenica koje su nam možda i poznate:
- a2 (adiós) – zbogom
- bn (bien) – dobro (prilog)
- bno (bueno) – dobro (pridev)
- nd (nada) – ništa
- q (que) – šta, da (više značenja, zavisi od mesta u rečenici)
- qndo (quando) – kad(a)
- tkm (te quiero mucho) – mnogo te volim
- salu2 (saludos) – pozdrav
Ne treba zanemariti ni „generacijski razlog” za (pre)čestu upotrebu skraćenica – svaka generacija, otkad je sveta i veka, ima neki svoj interni govor kojim želi da se izdvoji, a pogotovo želi da se NE razume s prethodnom generacijom, s roditeljima, profesorima… Prisetimo se, svi mi, kako nas nisu razumeli roditelji, a i naše roditelje nisu razumeli njihovi roditelji, i tako unedogled. Naša deca sigurno će imati kratak spoj u komunikaciji s našim unucima, naši unuci s našim praunucima… Ovo pitanje je više za psihologe, i nema elemente patologije. Više je stvar odrastanja i suprotstavljanja autoritetima kao sastavnom delu građenja samosvojnosti.
Budimo objektivni i recimo da preterana upotreba skraćenica govori o oskudnom leksičkom fondu. Ako vam je svaka treća reč u govoru mislim, naravno da ćete koristiti skraćenicu msm, ali kad pregledate tekst koji ste otkucali, od msm vam se zavrti u glavi. Zar je moguće da toliko mislite i niste uspeli da smislite, dosetite se još nekog sinonima?
Skraćenice na engleskom jeziku:
- AKA – Also known as (takođe poznat/a kao)
- ASAP – As soon as possible (što je pre moguće)
- ASL – Age/sex/location (godine/pol/mesto)
- BBL – Be back later (vraćam se kasnije)
- BRB – Be right back (brzo se vraćam)
- BRH – Be right here (budi ovde)
- BRT – Be right there (biću tamo)
- BTW – By the way (usput, inače)
- CWOT – Complete waste of time (potpuno gubljenje vremena)
- F2F – Face to face (licem u lice, uživo)
- FYI – For your information (za tvoju informaciju)
- HAND – Have a nice day (želim vam/ti prijatan dan)
- IAC – In any case (u svakom slučaju)
- IAE – In any event (u svakom slučaju)
- IC – I see (vidim/shvatam/razumem)
- IDC – I don’t care (ne zanima me)
- IDK – I don’t know (ne znam)
- IMHO – In my honest opinion (prema mom iskrenom mišljenju) ili: In my humble opinion (prema mom skromnom mišljenju)
- IMO – In My Opinion (po mom mišljenju)
- IMPE – In my previous/personal experience (iz mog prethodnog/ličnog iskustva)
- IRL – In real life (u stvarnom životu)
- IYKWIM – If you know what I mean (ako znaš/razumeš šta mislim)
- JIC – Just in case (za svaki slučaj)
- J/K – Just kidding (samo se šalim / šalim se)
- KISS – Keep it simple stupid (jednostavno – glup(o))
- L8TR – Later (kasnije)
- LD – Later dude (kasnije, ortaku/druže/čoveče)
- LOL – Laughing out loud (grohotom se smejem)
- NP – No prob(lem) (nema problema)
- NRN – No reply necessary (odgovor nije potreban)
- NSFW – Not safe for work (nije bezbedno za posao)
- OMG – Oh, my God (o, bože)
- ONNA – Oh no, not again (o, ne, ne opet)
- PIR – Parent(s) in room (roditelj(i) u sobi)
- PLS – Please (molim vas/te)
- RSN – Real soon now (stvarno uskoro / uskoro realno)
- RUOK – Are you OK (jesi li dobro)
- SNAFU – Situation normal, all fouled up (situacija normalna, sve je pokvareno; situacija uobičajena, ništa ne funkcioniše)
- TIA – Thanks in advance (hvala unapred)
- TNX – Thanks (hvala)
- TTBOMK – To the best of my knowledge (koliko mi je poznato)
- TTYL(8R) – Talk to you later (čućemo se kasnije)
- w/b – Welcome back (dobro došao/la nazad)
- w/o – Without (bez)
- WRT – With regard to (u odnosu na)
- WTF – What the fuck (šta kog đavola)
- WU? – What’s up? (šta ima?)
- XO – Kiss and hug (poljubac i zagrljaj); skraćena verzija popularno korišćene skraćenice XOXO – Hugs and kisses (zagrljaji i poljupci)
- XTL – Cross the line (prešao/la si granicu; preterao/la si)
- XX – Kisses (poljupci)
- Y – Why (zašto); ponekad je i skraćenica za Yes (da)
- Y2K – You’re too kind (vrlo ste ljubazni)
- YBS – You’ll be sorry (biće ti žao)
- YG2BJ – You’ve got to be joking (mora da se šališ)
- Y/R – Yeah right (kako da ne)
- ZZZ – Sleeping (spavanje/spavam).
Skraćenica BRT na engleskom znači biću tamo, i piše se velikim slovima, a na srpskom brate, ali napisana malim slovima – brt. Neki, da bi bilo jasnije da li misle biću tamo ili brate, pišu BRT za englesku verziju, a брт, ćirilicom, za srpsku.
Skraćenicu IMHO kod nas ćete češće sresti kao pmsm, gde je jasno da smo se opredelili za skromno umesto iskrenog mišljenja.
Skraćenice na srpskom jeziku:
- ae – hajde
- brt – brat(e)
- vrv – verovatno
- vsk – vraćam se kasnije
- vcrs – večeras
- dns – danas
- zns – znaš
- znc – znači
- jsm – jesam
- msm – mislim
- ness – nešto
- nzm – ne znam
- niss – ništa
- nmvz – nema veze
- nmg – ne mogu
- odg – odgovori (imperativ)
- pgv – potpuno gubljenje vremena
- pmsm – po mom skromnom mišljenju
- škola – sk
- super – sup
- str (i: sut) – sutra
Porazna je činjenica da naša deca koriste vrlo mali broj reči u komunikaciji. Po istraživanjima iz 2012, učenik osmog razreda vrti stalno jednih te istih do 200 reči u svom govoru, u pisanju čak i manje! Inače, standard je da dete pred polazak u školu funkcionalno koristi fond od 2.000 reči. Da li je greška u tome što deca sve manje čitaju, što se s njima ne razgovara u dovoljnoj meri ili se pak glavna odgovornost obrušava na korišćenje računara i pametnih telefona?
Digitalno doba pruža neslućene mogućnosti u svakom segmentu života ljudi i van pameti je kritikovati nešto što nam donosi dobrobit. Ipak, stara mudrost kaže da je svaki lek u preteranoj količini – otrov, pa treba imati meru. Neko digitalu kritikuje jer čuva vid, neko kičmu i ruku (u kojoj je miš), a neko vam savetuje da pravite razliku između pisanja na društvenim mrežama i „ozbiljnog” pisanja: pismo starijima ili institucijama, pismeni zadatak u školi, pisanje tekstova koji ne spadaju u dijalog… Velika je razlika između svakodnevnog govora i pisanja pismenog zadatka, pa nek isto tako velika, ako ne i veća, bude razlika između dijaloga s prijateljima na netu i dijaloga kad vas intervjuišu za posao, na primer.
I, da, univerzalni savet – čitajte što više!
Ostavite odgovor