Short Term 12 Brie Larson and Keith Stanfield

Nije lako napraviti dobar film o neprilagođenim tinejdžerima. Probali su mnogi, ali samo je nekoliko njih uspelo u tome

Đorđe Kalijadis

Poslednji film koji se na uspešan način pozabavio ovom temom je film Short Term 12 reditelja Destina Daniela Kretona. Moram priznati da je ovo prvi njegov film koji sam pogledao, mada IMDB biografija kaže da ima još jedan dugometražni film koji se zove I Am Not a Hipster. Što se tiče ovog filma, nimalo me nije čudilo što je pokupio brojne nagrade na festivalima širom sveta, jer je u pitanju jedna od onih priča, karakterističnih za takozvani nezavisni američki film, koje su istovremeno nežne i brutalne, i koje odlikuje izvesna doza društveno-političke angažovanosti. Naravno, često se na takvom terenu može skliznuti u kičersko festivalski hipertreš, koji izaziva ejakulaciju većinskog dela akademske elite, ali za ovaj film ne bih mogao da kažem da je takav, ili bar skroz takav. Iako je hodao tankom linijom, Kreton je uspeo da napravi delo koje sadrži poštenu emociju i ispravan stav, čak i kada govori karakterističnim Sundance jezikom.

Protagonisti ove dirljive realistične drame su štićenici ustanove za nezbrinutu i neprilagođenu decu (Short Term), koji na svojim dušama nose nezarasle rane koje su im naneli roditelji, staraoci i okruženje u kojem su živeli pre nego su dospeli u sigurnu kuću za tinejdžere. To nije popravni dom, niti je u pitanju ustanova zatvorskog tipa sa surovim vaspitačima, već jedna obična zgradica u kojoj kao vaspitači, odnosno supervizori, rade mladi volonteri koji su takođe imali slična iskustva prilikom odrastanja i čiji je glavni zadatak da štićenicima obezbede sigurnu okolinu, kao i da im pruže razumevanje i podršku. Grejs (Brie Larson), Mejson (Džon Galager Junior,), Džesika (Stefani Beatric) i Nejt (Rami Malek) su supervizori koji brinu o Markusu, crnom dečaku koji svoje rane leči pisanjem hip hop poezije, Semiju, autističnom dečaku koji povremeno ima napade superherojskih dimenzija, Luisu, malom zajebantu chikanos porekla, prepametnoj Džejden čiji dolazak u dom pokreće dramu koja će supervizorki Grejs probuditi stare rane i pomoći joj da se suoči sa demonima iz sopstvene prošlosti.

Short Term 12 je film koji pripada „alternativnom mejnstrimu“, a takav oksimoron je već neko vreme odomaćen u anglosaksonskoj kulturi. Pravi indie filmovi se danas snimaju u manjim kinematografijima, ali to je neka druga priča. Short Term 12 je dobar film i trebalo bi ga odgledati, a ono što mi se trenutno samo od sebe nameće, rekao bih da je to i jedan od filmova koji bi prema dramskoj atmosferi i rediteljskom postupku na našim prostorima bio pripisan Srdanu Goluboviću. Videćete da sam u pravu.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •