Russian doll – Lesli Hedlend, Ejmi Poler i Nataša Lion (2019)

Radnja „Russian doll“ vrti se oko Nađinog Dana mrmota, odnosno ova Njujorčanka i kreatorka video-igara, sticajem misterioznih okolnosti, iznova i iznova umire na dan svog 36. rođendana

Kristina Đuković

Nakon Igre prestola smrt nekog od glavnih junaka pri početku serije više nije novost, međutim, smrt glavne junakinje Nađe u prvim minutima prve epizode serije Russian Doll čini da se zapitate da li je ona uopšte glavni lik. S obzirom na to da će Nađa nastaviti da umire u svakoj epizodi i to po više puta – i te kako jeste.

Netflixova serija Russian Doll, što bi u našem prevodu bilo Babuška ili tačnije Matrjoška, nastala je u kreativnoj radionici tri autorke i izvršne producentkinje: Lesli Hedlend, Ejmi Poler i Nataše Lion, koja ujedno igra Nađu Vulvokov sa šarmom i energijom Goldi Hon i Vupi Goldberg iz najboljih dana. Radnja ove dramedije, koju za sada čini osam epizoda od po pola sata, vrti se oko Nađinog Dana mrmota, odnosno činjenice da ova Njujorčanka i kreatorka video-igara, sticajem misterioznih okolnosti, iznova i iznova umire na dan svog 36. rođendana. Matrica po kojoj bizarne smrti, od kojih se neke po apsurdnosti i učestalosti mogu meriti sa scenama iz crtaća Pera kojot i ptica trkačica, crnohumorna je i tragikomična potka za dublju, dirljiviju dramu o usamljenoj Nađi koja zapravo pokušava da pronađe odgovore na suštinska pitanja ko je, kuda ide i šta je smisao njenog života.

Dok je, s jedne strane, vremenska petlja u koju Nađa upada, komična metafora o haotičnom životu koji ona živi kao da ne postoji sutra, bežeći od dubljih odnosa u svom izblaziranom njujorškom kružoku, s druge strane, zaglavljenost na simboličnom, 36. rođendanu, kao na nivou igrice koji ne može da pređe, pa uporno gubi živote, i biva primorana da se vrati u prošlost i traumatično detinjstvo gde leži koren problema, Nađin Dan mrmota čini ogledalom egzistencijalne krize glavne junakinje. Otuda, svaka epizoda, uprkos repeticiji, zapravo dobija fantastičan karakter mitskog putovanja kroz vreme, tokom kog Nađa biva primorana da reši glavnu zagonetku svog života. Kad u jednom trenutku otkrije da nije jedina zaglavljena u vremenskoj petlji, i da kroz isti lup prolazi i momak Alan, ovo dvoje nesrećnika se udružuju u pokušaju da otkriju kako da prekinu Dan mrmota, pa serija dobija elemente badi badi avanture, a humor u velikoj meri proističe iz suprotnosti haotične i cinične Nađe i opsesivno-kompulsivnog Alana koji veruje da im se sve to dešava zbog njihovih greha.

Prve dve epizode mogu ostaviti gledaoca neodlučnim da li da nastavi da gleda bizarnu seriju u kojoj će pesmu Herija Nilsona čuti bezbroj puta, jer ta numera svira u trenutku kad se Nađa, posle svake nove smrti, ponovo vrati u život. Vizuelno-zvučni tempo kojim Nađa umire i vraća se u život u prvoj epizodi testiraće živce gledalaca svojom repeticijom iz arhaičnih video-igara.

Međutim, strpljiviji gledalac, a posebno naklonjeni humoru apsurda i humoru iz crtaća, veoma brzo će uočiti da su prve dve epizode serije Russian Doll samo uspostavljanje platforme za višeslojnu, oporo-slatku priču o potrazi za smislom koja obećava uzbudljivo poigravanje motivom multiuniverzuma u iščekivanoj drugoj sezoni.