Roadrunner (film o Entoniju Bordejnu) – Morgan Nevil


Nevil je snimio jedan pošteni dokumentarac – Roadrunner – koji je koliko-toliko osvetlio Bordejnov život iza kulisa. Mnoge stvari posle ovog filma znatno su jasnije


Đorđe Kalijadis

„Nemojte me pogrešno shvatiti: ja volim restoranski posao. Dođavola, ja sam i dalje u restoranskom poslu – doživotni šef kuhinje klasične obuke, koji će za sat vremena verovatno peći kosti za demi-glace i rasecati goveđe filete u pripremnoj kuhinji u podrumu na donjem kraju Park avenije. Ne trtljam sve što sam video, naučio i uradio u svojoj dugoj i šarolikoj karijeri u kojoj sam prao sudove, dirinčio na pripremi, pržio, radio na roštilju, kao kuvar za sosove, kao zamenik šefa kuhinje i kao šef kuhinje, zato što sam ogorčen na taj biznis ili zato što želim da užasnem posetioce restorana. Takođe, i dalje bih voleo da budem šef kuhinje kad ova stvar izađe na svetlost dana, pošto je ovo jedini život koji stvarno poznajem.”

Ovako započinje svoju priču Entoni Bordejn u knjizi Poverljivo iz kuhinje; pustolovine kroz mračne strane kulinarstva, koja je prvi put objavljena dvehiljadite godine u Americi i ubrzo posle toga postala svetski bestseler. Navedeni uspeh je zauvek promenio i život pomenutog šefa kuhinje koji je krenuo vrtoglavim putem ka slavi, na kome je zadobio oreol autentične pop zvezde. Entoni Bordejn je zapravo postao „rokenrol star”, ali to je bio za njega neki drugi život koji nije stvarno poznavao. Zapravo, Bordejn jeste u duši bio pravi rokenroler. Svako ko je gledao njegove emisije zna koliko je voleo Television, Igija Popa i Ramonse, zna kako je za stolom divanio s Alehandrom Eskovedom i Džošom Homom, zna koje je pisce često citirao i koje je filmove fetišizovao. Čak je kao mladić imao „putovanje nakraj noći” heroinskim stranputicama iz kojih se na vreme izvukao. Harizmatičan kao Džejms Kan iz najboljih dana, komunikativan ali u dubini duše stidljiv, imao je dobre predispozicije da kao kuvar uleti u svet šou-biznisa. Za takav život treba imati stomak, čelične nerve i biti spreman na gubljenje duše. Zato je očigledno da on takav život nije poznavao. Kad su se upoznali, ili makar prepoznali, bilo je kasno. Nije nimalo čudno što su 8. juna 2018. godine, u šoku, s nevericom i neizmernom tugom, mnogi njegovi fanovi (u koje ubrajam i sebe) primili vest da je Entoni Bordejn izvršio samoubistvo u nekoj hotelskoj sobi u Strazburu. Naravno, u takvim situacijama se gotovo uvek na društvenim mrežama javi i gomila proliv-mozgova, koji odmah kreću da analiziraju slučaj iz pozicije sveznajućih mudrosera, da osuđuju tipa „eto, imao je slavu i novac, žensku kakvu je hteo, a ubio se, koji kreten… cccc” i slične gluposti. Srećom, čim je globalna palanka našla druge teme za centar svoje pažnje, režiser Morgan Nevil je snimio jedan pošteni dokumentarac, koji je koliko-toliko osvetlio Bordejnov život iza kulisa. Mnoge stvari posle ovog filma znatno su jasnije.

Dakle, posle velikog uspeha pomenute knjige, usledili su popularni serijali: Anthony Bourdain’s a Cook’s Tour”, No Reservations i Parts Unknown. Nevil je kao iskusni autor dokumentarnih filmova fokus stavio na odraslog i ostvarenog Bordejna, koristeću bogatu arhivu njegovih emisija i gostovanja, dok se detinjstva dotiče u razgovorima s Tonijevim bratom, a njegove prirode i duševnosti s bivšom mu suprugom, brojnim prijateljima, poznanicima i saradnicima. Mogli smo se podsetiti njegovog velikog razočaranja kada je shvatio koliko su zla počinili Amerika i Zapad u zemljama trećeg sveta sa čijim se nesagledivim posledicama susreo tokom snimanja. Emisije snimljene u Vijetnamu, Kambodži, na Tahitiju prikazuju duboko potresenog čoveka zapadne civilizacije čiji humanistički nerv nije ubila potrošačka kultura. Osnovni utisak je da je Bordejn još jedna u nizu žrtava šou-biznisa, samleven poput Elvisa, Kurta Kobejna, Ejmi Vajnhaus, zaglavljen u depresiji s dubokim osećajem krivice zbog izneverene uloge dobrog oca, muža i čoveka na kojeg se moglo računati. Najgora stvar koja se čoveku/ženi u takvom stanju može dogoditi jeste da se zaljubi u pogrešnu osobu. Azija Arđento je takva kakva jeste, glupo je osuđivati je za ono što se dogodilo Bordejnu, ali svakako po svedočenjima njegovih saradnika, bila je potpuno pogrešan izbor. Ipak, bio je to njegov izbor. Sudbina mu nije bila naklonjena u tom pogledu. Bio je to kraj silazne putanje koja se okončala u jednoj hotelskoj sobi. Onaj đavo s raskršća došao je po svoje.

Nevil je kao lajtmotiv životne priče Entonija Bordejna izabrao pesmu Roadrunner Džonatana Ričmena koju je izvodio s The Modern Lovers, i to je, čini mi se, baš dobar izbor. Ta stvar adekvatno prati njegovu ličnost, jer to je bio Toni Bordejn. Tragična ličnost, sin jednog vremena čijeg smo gašenja svedoci.

Podeli s drugima
  • 20
  •  
  •  
  • 1
  •  
    21
    Shares