Rick Rubin, genije u studiju – Jake Brown (Reclaim)
Britanska pevačica Adele kaže da joj je RR pomogao u trenucima kad su joj mnogo nedostajali motivacija i samopouzdanje. Da je digao kad je totalno potonula
Darko Doni
Ulogu muzičkog producenta teško je definisati. Najveći u struci rade to svako na svoj način, vrlo indivudualno. Neko se meša u sve: aranžmane, tekstove, melodije, raspored mirkofona u studiju i slično, dok su drugi veoma minimalni u svojim postavkama i zahtevima i ostavljaju izvođačima potpunu slobodu i inspiraciju. U ove druge ubraja se i velikan struke – Rick Rubin, o kome je u ovom kratkom tekstu reč. Pre toga da napomenem da je uloga producenata jako važna, a u Srbiji i regionu prilično potcenjena, tako da neki idejno fantastični albumi zvuče kao demo snimci, mada ne bi trebalo tako. Da budemo iskreni do kraja, i neka remek-dela zvuče kao demo snimci, jer tako mora. Sve se svodi na meru, iskustvo i osećaj, a toga Frederiku Jayu Rubinu rođenom na Lido Beachu, Njujork, Long Island, ne manjka ni u kom pogledu.
Kao tinejdžer obožavao je da sluša albume AC/DC, tako da se ta metalska hard rock nit provukla kroz njegovu čitavu karijeru. A oprobao se i na rep albumima, u arendbiju, mejnstrim roku, andergraundu… Ukratko, nema gde Rabina nije bilo i nadam se da će tako i ostati. Karijeru je započeo kao DJ. Diskografski lejbl Def Jam osnovao je s 5.000 dolara pozajmljenih od roditelja. Kapital se brzo vratio singlom It s yours T La Rocka i Special K-ja. Veliki prodor u rap milje ostvario je zajedno s partnerom Russelom Simonsom, i brojna su imena kojima je pomogao da se finansijski i scenski ostvare, a među njima mogu da se nabroje: Beastie Boys, Run-DMC, Public Enemy, Slayer. Mastermajndu Misfitsa Glenu Danzigu progurao je solo karijeru i obezbedio finansijsku nezavisnost.
Vremenom je počeo da se pojavljuje kao producent za velike izdavačke kuće: Warner Bros, Sire Reccords, Geffen Records, Columbia, A&M Records, Virgin i druge. I tako izgradio ime u svetu šou-biznisa. Da li postoji nešto iznad i izvan toga? Teško je proceniti.
Rubin pomalo podseća pojavom na Silenta Boba, odnosno režisera Kevina Smitha, što je nekako polufantazija, a pola moja slobodna procena. On je ortak i lik koji uživa veliko poštovanje kako u afroameričkoj populaciji, tako i kod drugih manjinskih društvenih grupacija. Izjave nekih bendova poput The Cult ili Red Hot Chilli Papers zvuče kao klišei, ali da se se razumemo, to je svet profesionalizma, van dometa običnog i profanog. Iako su u opticaju sve opcije, u ophođenju s javnosti mnoge stvari moraju da se prećute. Tako je nekako i s ovom knjigom punom golih informacija koje mogu, a i ne moraju „ispravno” da se razumeju. Recept uspeha se ljubomorno i agresivno krije. Ima tu i marketinga, ali i neke magije među ljudima sličnih preokupacija i stremljenja.
Prirodnost i predanost s kojom Rubin prilazi poslu, na granici je između religioznog i okultnog. Nekad to uspeva, a nekad kao što je slučaj recimo s U2, veza i pored sve dobre volje ne može da se uspostavi.
Tajne se ne odaju ni u slučajevima magičnog povratka Donovana, Neila Diamonda i Johnnyja Casha na scenu. Rick se jednostavno dobro snalazi u studiju i celokupni tehnički kokpit prilagođava sopstvenim i sposobnostima zvezda i zvezdica s kojima radi. Drugim rečima, ako se tajne i odaju, kreće mašina s dezinformacijama, da se eventualna šteta minimizira.
O System of a Down Rubin kaže da su politički veoma izražajni, ali i surealni, što im pomaže da se približe i drugoj strani s kojom ne dele isto mišljenje i to bi bila nekako i poruka publici. Ponavljam, minimiziranje štete.
Britanska pevačica Adele kaže da joj je RR pomogao u trenucima kad su joj mnogo nedostajali motivacija i samopouzdanje. Da je digao kad je totalno potonula. Vidi se da su u pitanju vrlo emocionalne, imaginativne i korisne struje između i unutar polova kojima RR diriguje.
I da ne odajem previše informacija internetu, zlonamernima, i skratim priču. Veoma lepa knjiga, za opuštanje, za svakoga ko voli pop muziku i igre reči. Amerikanci to znaju kratko, efikasno i jednostavno. Budalama je dovoljno da pogledaju korice knjige i donesu negativne zaključke. Čuvajte se budala. Pune su ulice i društvene mreže očajnih, naivnih, obespravljenih i dokolice.
Bravo, RR.
Ostavite odgovor