Razuzdana decenija – Zvuk i duh 70ih/Jens Balzer (Rowohlt)


Nemački novinar Jens Balzer najjači je na području poznavanja pop muzike, i to su ujedno najzanimljiviji trenuci ove knjige, mada i druge sporedne stvari, naizgled nepovezane, igraju važnu ulogu u seciranju sudbinskih momenata 70ih


Darko Doni

Resetovanje koje čovek doživljava na značajnim životnim prelazima, znak su da je egzistencijalna borba neprestana, takorečeno svakodnevna. Praznike i vikende koristimo da opet napunimo baterije i neverovatno je kako brzo prolaze ti kratki trenuci odmora. Period 70ih, na Zapadu, bio je bogat i prebogat događajima, kako na političkoj, tako i na (kontra)kulturnoj sceni, da smo tek u novije vreme uspeli da dobijemo jednu vrednu i iscrpnu rekapitulaciju te novije dekade ljudske istorije.

Spuštanje na Mesec, kosmičke sonde Apolo 11 i muzički festival Vudstok, s kraja 60ih, dva su ključna trenutka postmoderne, „apolonski i dionizijski”, kako ih je konzervativna pobornica tehnološkog razvoja Ayn Rand definisala. Prvi, enormno skup prestižni naučni projekat, okupio je unekoliko brojniju publiku širom sveta, za razliku od ogladnele, neorganizovane, razuzdane gomile „dece cveća“, koju su helikopterima, iz vazduha, u pauzama nastupa velikih rok zvezda, hranom i vodom snabdevali dobrovoljci. Na Zemlji, glavnu ulogu vodili su dileri lakih i teških narkotika.

Borba za osnovna ljudska prava, prava žena, prava etničkih manjina, s ogromnom mukom uspevala je da se kanališe kroz mutne društvene tokove. Pronalazak kontraceptivnih pilula za žene bio je u duhu novih vremena. Veliki korak za prenaseljeno čovečanstvo, nešto čemu se danas više ne poklanja velika pažnja.

Nemački novinar Jens Balzer najjači je na području poznavanja pop muzike, i to su ujedno najzanimljiviji trenuci ove knjige, mada i druge sporedne stvari, naizgled nepovezane, igraju važnu ulogu u seciranju ovih sudbinskih momenata.

Dejvid Bouvi je svojim velikim hitom Space Odity uspeo da opeva neke od slavnijih dostignuća ljudskog razvoja. Iako skoro nikome ne upada u oči da se astronaut na kraju te pesme gubi u svemirskoj orbiti. Rok, navikao na standardnu postavu, dobija novi instrument – melotron. Koriste ga i grupe Yes, Genesis, Tangerine Dream – zvuk koji se jednako dobro prenosi i vani i u unutrašnjost prostora. Bouvi, biseksualna zvezda, igra se identitetima, seksualnim fantazijama, autoritetima, u narkotičnom transu, daje šokantne izjave o Adolfu Hitleru, migrantima, pa ih posle, s kajanjem i/ili prekasno, povlači. Pandorina kutija je otvorena. Šteta je učinjena.

Svetom vlada strah od sekte Čarlsa Mensona i raznih terorističkih grupa, među kojima su svakako najpoznatiji RAF i Pokret 2. juna. U begu od stvarnosti, potrazi za sigurnošću i za dubljim egzistencijalnim smislom, Bitlsi odlaze na Himalaje kod gurua Mahariši Maheš Jogija, dok Mensonovi sledbenici na zidovima svojih žrtava ostavljaju delove tekstova njihovih pesama.

Satanizam i ezoterika dobijaju na uticaju, krenuvši npr. od benda Coven iz Kalifornije, sve su popularniji i u mejnstrimu, kod Led Zeppelina, Black Sabbatha, dok se savremeni metal pravac i dan-danas ne može da oslobodi zavodljivih okova i ograničenja, subverzivnih vizija Kroulija i Laveja.

Najčitanija knjiga 70ih je Gospodar prstenova J.R.R.Tolkina, profesora, stručnjaka za retke i izumrle jezike. U svetu stripa veliku emancipaciju u borbi sa cenzurom ostvaruju dela Roberta Kramba i feministkinje Trine Robins.

U filmsku industriju, naročito na tržište Zapadne Nemačke, useljavaju se poludokumentarni junaci filmova o seksu. Izveštaji učenica trebalo bi da daju prve informacije o polnim odnosima za neupućene tinejdžere i njihove još neupućenije i zbunjenije roditelje.

Svetli trenuci razvoja popularne nemačke kontrakulture jesu bendovi Can i Kraftwerk. Pokojni basista Can-a i saundinženjer Holger Čukaj smatra se jednim od pionira semplovanja, dok Kraftwerk iz Dizeldorfa koriste sekvencere i ritam-mašine umesto klasičnih instrumenata. Daleko ispred i iznad vremena, mudri koncepti, puni zagonetaka ostavili su duboke tragove, koji i dalje inspirišu i bude pažnju.

Godine 1973. prvi put broj prodatih televizora u boji nadmašuje broj crno-belih uređaja. Reklame za sredstva za pranje veša u milion boja ulaze u domove na mala vrata. Preko satelita, globalno i u velikom boju svetskih domaćinstava, Elvis Prisli se s Havaja povratničkim koncertom vraća u izvođačku formu. I to nakon gomile neinspirativnih glumačkih ostvarenja, na tabletama, iscrpljen brutalnim ugovorima koje je morao da ispuni u veoma kratkom roku.

Velika naftna kriza pogađa mnoge države i zajednice, prazni auto-putevi, apokaliptičke su slike na stranicama dnevnih novina, nastaju i prvi ekološki pokreti. Na trižištu, pojavljuju se prvi put zamrznute pice i druga gotova jela, deca jedu zobene pahuljice, Kelogs ili idu u prve McDonallds restorane u Evropi. Prate na TVu lutkarske serije Mapete i Ulicu Sezam.

Početkom 1975. disko se seli iz Amerike u Evropu, producent i kompozitor Giorgio Moroder, poreklom iz Južnog Tirola u Italiji, zajedno s bivšom pevačicom gospela Donnom Summer tvorac je globalnih hitova Love to love you babe i I feel love. Ubrzo sledi pank revolucija, potpuna suprotnost staroj učmaloj hipi ideologiji. Iz kosmatog i vašljivog zajedništva u totalni anarho-individualizam, mlade ljude pokreće često neobjašnjiva i sirova rušilačka energija. Da bi se u skoro isto vreme i iz skoro istih korena pojavili i Antifa i naci rok pokreti.

Veliki i neočekivani uspeh na filmskom platnu doživljava serijal Star Wars, intergalaktička borba protiv Tamne Imperije, zarađuje ogroman novac, kako od prodaje bioskopskih karata, tako i od brojnih suvenira. Masovni fenomen, koji i dan-danas ima brojne sledbenike.

Evropska levica svoje novo uporište nalazi u antinuklearnom pokretu, dok se na masovnom tržištu pojavljuju prve video-igrice, neke nastale u slobodno vreme u računskim centrima nuklearnih centrala. Prvo za aparate u luna-parkovima, a zatim i za kućnu upotrebu.

Prvi lični računari firme Apple najave su trenda koji se nastavlja do današnjih dana. Sedamdesetih je počela budućnost koja i dalje traje. Mnoge ideje iz tog pravcima i preokretima prebogatog perioda, tek danas dobile su priliku da se realizuju. Tehnologija je prilično zrela i njeno korišćenje često nadmašuje mogućnosti psihe i kognitivna ograničenja.

Sedamdesete su bile sveobuhvatne, neponovljive su, i njihove tragove možemo da nađemo na svakom koraku. Na nama je da li iz toga možemo da izvučemo neku pouku za sebe, ili da i dalje tapkamo, neodlučno i dezorijentisano u mestu.

Podeli s drugima
  • 7
  •  
  •  
  • 1
  •  
    8
    Shares