Ratnici podzemlja (The Warriors) – Volter Hil (1979)

---

18 zanimljivosti u vezi sa snimanjem kultnog i u isto vreme filma s najoprečnijim komentarima – The Warriors

---

Milja Lukić

Na spisku 50 kultnih filmova nagazina Entertainment Weekly Ratnici podzemlja zauzeli su 16. mesto, a na drugom spisku istog magazina, gde su bili filmovi koji su izazvali najoprečnije komentare – na 14. mestu.

 

Kod nas je film Ratnici podzemlja počeo da se prikazuje u biskopima tokom jeseni 1980. godine. Imala sam bebu, retko sam izlazila, ali su me u bioskop „naterali” začuđujući, neusklađeni komentari, od „nasilno sranje“ do „fantastičan film“.

Izašla sam iz bioskopa oduševljena.

Tri godine kasnije na usmenom delu diplomskog (svetska književnost), između ostalog, dobila sam i pitanje o Aristotelova tri jedinstva, pa sam progovorila i o ovom filmu i Tačno u podne. Naravno, prvo sam izdeklamovala sve što piše po „ozbiljnim knjigama”. Desilo se nešto interesantno – komisija sastavljena od četiri profesora počela je međusobno da se raspravlja da li je to dobar film! Jedan od profesora me je baš razočarao, nije važno koji, ne samo zato što mu se nije dopao film već što mi je rekao i: „Koleginice, vi ste neozbiljni!“

I dalje mislim da bi Aristotel, da kojim slučajem vaskrsne, bio oduševljen ovim filmom! Ne samo zbog tri jedinstva, neverovatno dobro sprovedena, pogotovo zbog jedinstva radnje (napetost je toliko izražena, kao najjače zategnuta struna na violini) već i zbog katarze. U najkraćem: koliko god da je nasilje zastupljeno u skoro svakom minutu filma, glavni motivi su čast, hrabrost, lojalnost… I, na kraju, kao i u svakom delu od reda, odnosno s katarzom – iskupljenje. Da povučem paralelu s grčkom tragedijom do kraja, pa da pomenem i hor, u Ratnicima podzemlja oličenim u glasu s radija koji prati kretanje progonjenih Warriors-a i prenosi poruke, samim tim pojašnjavajući radnju.

Film je nastao po istoimenom romanu socijalnog radnika iz Bronksa Sola Jurika, objavljenom 1965. Kad ga je objavio, bilo mu je 40 godina, i to mu je književni prvenac. U romanu je banda s Koni Ajlenda bila u potpunosti crnačka, pored nasilja naveliko zastupljenog u tučama i sporadično u pucačini, bilo je i silovanja i, za ono vreme neshvatljivog javnog pokazivanja – homoseksualnosti.

Film se nije držao izvornika kao pijan plota, znatno je umekšan, ali je čak i tako „umiven“ kod kritike bio okarakterisan kao „preterano nasilan“.

Istini za volju, čak ni roman nije bio originalna priča, u stvari se radi o „prepravljenom” Ksenofontovom Abanasisu (Pohod deset hiljada). Reč je o istinitom istorijskom događaju: grčke plaćenike Kir Mlađi unajmljuje da skine s trona svog brata Artakserksa. Iako ih je bilo 10.000, može se reći da su u startu bili pobeđeni jer predvodnik Kir strada na samom početku. Plaćenici su na tuđoj teritoriji, sa svih strana okruženi mnogo mnogobrojnijim neprijateljima, a moraju da se domognu Grčke ne bi li se spasli. Nemoguća misija.

Suštinski, priča je ista i posle 25 vekova, s manje važnim korekcijama: velika Persija je veliki Njujork, grčki plaćenici su banda s Long Ajlenda, brojni Persijanci sve ostale bande Njujorka, Kir Mlađi je Kleon…

Mnogo je zanimljivosti u vezi s Ratnicima podzemlja.

• Izrazi Can you dig it? i Warriors, come out and play postali su deo slenga i van engleskog govornog područja.
• U prvoj verziji scenarija Svon je bio Grudva (Snowball) i nije trebalo da progovori ni jednu jedinu reč tokom celog filma.

• Za glavne uloge namerno su birani nepoznati glumci i naturščici.
• Tokom snimanja ekipu je pratila ogromna gomila posmatrača, bez obzira na to što se film skoro ceo snimao noću, pa su morali brzopotezno da zamenjuju ranije predviđena mesta snimanja.
• Kad se snimala scena gde Turnbull ACs ulazi u restoran, posetioci su mislili da se radi o pravoj bandi i pobegli su glavom bez obzira.
• U pojedinim scenama bilo je i po 1.000 statista.
• Ceo film sniman je napolju, u eksterijeru. U studiju je snimana jedino tuča u javnom WC-u između Warriors-a i Punks-a.
• Homicides je prava ulična banda s Long Ajlenda. Da bi izbegli realno moguće konflikte, glumci su morali odmah po prestanku snimanja da skinu prsluke s natpisima Warriors.

• Ekipa je konstantno bila pod pritiskom stvarnih uličnih bandi koje su tražile da se pojave u filmu. Neke jesu, ali su htele i neke druge. Tokom jedne pauze za ručak nezadovoljna ulična banda provalila je na set i počela da lomi opremu. Šteta je bila nekoliko hiljada dolara za „rad” od petnaestak minuta.
• Za izgled Baseball Furies-a inspiracija su bili grupa Kiss i igrači bejzbola.
• Kamione za prevoz opreme ekipa je iznajmila od bande Mongrels kojoj su plaćali 500 dolara na dan.
• Uloga Mersi bila je namenjena Sigurni Viver, u to vreme još neafirmisanoj glumici, ali je ona neposredno pre ponude već prihvatila ulogu u Osmom putniku i – proslavila se.
• Volter Hil je želeo da svi Warriors-i budu crnci, kako je u istoimenom romanu, ali su producenti odbili.

• U metrou, kad Mersi beži sa Foksom, desila se nezgoda – glumica je nezgodno pala i povredila se. Od te scene pa nadalje, ona je stalno u jakni kako bi se prikrio zavoj.
• Najduže je trajalo snimanje scene tuče s Punks-ima – pet dana po jedanaest časova.
• Robertu de Niru ponuđena je uloga Kauboja, ali je odbio.
• U sceni tuče između Warriors-a i Baseball Furies-a nije bila predviđena muzička podloga, međutim, produkcija je tražila da scenu prati neka muzika kako bi se „umanjio nasilni karakter” scene.
• Po prvom scenariju bio je planiran narator na početku filma, tekst koji je trebalo da izgovori Orson Vels, ali se od toga odustalo.