Pesma Evrovizije – fenomen geografije
Glasanje je najzanimljiviji deo spektakla Pesma Evrovizije – ko je kome dao koliko poena. Da li se uopšte neko seća pesama?
Pod Evrovizijom većina misli isključivo na Pesmu Evrovizije, a pored nje, tu su i: Dečja pesma Evrovizije, Ples Evrovizije, prenos Bečkog novogodišnjeg koncerta… Evrovizija je u stvari TV mreža evropskih država koje čine Evropsku radiodifuznu uniju. Cilj unije bio je lakši zajednički prenos značajnih događaja.
Kad je reč o Eurosongu, odosno Pesmi Evrovizije, pitate se šta će među evropskim državama Izrael, Azerbejdžan, Australija… Da ne sitničarimo, i oni su deo spektakla.
Marsel Bezenson predložio je Evroviziji 1955. da organizuje muzičko takmičenje, i već sledeće godine u Luganu se birala najbolja „pesma Evrope” između sedam zemalja: Francuske, Zapadne Nemačke, Švajcarske, Holandije, Belgije, Luksemburga i Italije. Kako je sedam pesama malo za ambiciozno takmičenje, svaka zemlja poslala je po dve pesme. Tada je trebalo da nastupe i Velika Britanija, Danska i Austrija, koje su diskvalifikovane jer se nisu na vreme prijavile. Već sledeće godine bilo je deset zemalja, sve su se na vreme prijavile. Kako je vreme prolazilo, broj zemalja se uvećavao, ali su to bile uzglavnom zemlje bez Istočne Evrope. Jugoslavija je dugo bila jedina socijalistička zemlja na Pesmi Evrovizije. U Beogradu je 2008. godine bilo 43 zemlje, i prvi put su bila organitovana i dva polufinala pre finalne večeri.
Po pravilima, zemlja u kojoj se održava Pesma Evrovizije bila je pobednik prethodne godine. Međutim, dešavalo se da zemlje odbiju domaćinstvo, uglavnom zbog troškova, pa je onda domaćin bila drugoplasirana pesma, a jednom, 1963, desilo se da London bude domaćin iako je 1962. Velika Britanija zauzela četvrto mesto – čak tri zemlje su odbile da budu domaćini. Nije tajna da organizacija mnogo košta, ali je dobra stvar promovisanje zemlje u kojoj se Evrovizija održava.
Izuzetak od pravila je Australija koja se Evroviziji pridružila 2015. Naime, u slučaju da zauzme prvo mesto, Australija nominuje neku evropsku državu za domaćina sledeće godine.
Velika petorka su zemlje koje ne moraju da prolaze kvalifikacije za finalno takmičenje, imaju direktan plasman: Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Španija i Italija. Interesantno je da je prvo postojala Velika četvorka, pa joj se pridružila Italija 2011, posle više od decenije neučestvovanja.
Konstanta u vezi s Evrovozijom su pamtljive pesmice, odnosno „lake note”, što je neizbežno kad želite svima da se dopadnete. Ipak, ima i izuzetaka. Druga konstanta je „tradicionalno prijateljsko glasanje”, najočiglednije na primeru Grčke i Kipra – jedni drugima očekivano daju po 12 poena.
Maksimalan broj poena – 758 – osvojio je predstavnik Portugalije Salvador Sobral 2017. godine.
Iako je pravilima zabranjeno, izvođači „na mala vrata” prenesu i po neku političku poruku. Tako je Madona, kao gošća (u najavi je bio spektakularan nastup), imala koreografiju s palestinskom i izraelskom zastavom. Na stranu što je žešće falširala, mada je jedino to bilo spektakularno, neki su joj oprostili očajno pevanje, dok političku poruku nisu.
Ovogodišnje Evrovizija imala je i jednu dikvalifikaciju žirija. Po propozicijama, nacionalni žiri ne sme da govori o tome kako je glasao, a Belorusija je lokalnim medijima rekla kako je to uradila u polufinalnoj večeri, pa nije mogla da glasa u finalu
Kako god, voleli je ili ne voleli, mora se priznati da je Pesma Evrovizije popularna. O njoj se priča. Prava je parada kiča i muzički vašar. Izvođači mahom pokušavaju da pokažu vokalne sposobnosti i šokiraju nastupom. Peva se na svim jezicima ravnopravno, ali je „najravnopravniji” engleski jer izvođači polažu nade u kasniju internacionalnu karijeru.
Mora se priznati i ovo: glasanje je ipak najzanimljiviji deo večeri – ko je kome koliko dao.
Ostavite odgovor