mammaleek

Jubilarno izdanje MPP posvećeno je nešto starijim ali i dalje ovogodišnjim albumima iz paralelnih muzičkih dimenzija

Marko Nikolić

Mamaleek – Via Dolorosa (Flenser)

 

mamaleek

 

U poslednjih nekoliko godina, Flenser je lagano preuzimao primat od etikete Profound Lore što se tiče publikovanja metalskih aktova koji mogu da budu interesantni i ostalim radoznalcima, čitaj hipsterima (ističemo fantastični Planning for Burial, rani Wreck and Reference i Bosse-de-Nage kao omiljene). Peti album misteriznog dueta braće sa naslovnice (jedan živi u San Francisku, drugi u Bejrutu, a ime im na arapskom znači „Robovi“, i ima etimološke veze i sa nekadašnjim vladarima Egipta – Mamelucima), je vrlo neobična ploča čak i za najneobičnije standarde. Teško je žanrovski razaznati šta se muzički dešava; vokali su nesumnjivo kreštavi pa samim tim i metalski, kao i atmosfera koja je ukleta, no muzika nije – malo vuče na industrial, ponekad i na trip hop, sve zajedno ima potrebnu auru drugačijosti koja ume da nagradi strpljive, a elementi dišu jer su minimalistički uklapani. A i teško je zadržati osmeh na samu činjenicu da je metal decenijama otpisivan kao anahrona muzička forma, a vremenom dokazuje svoju vitalnost kako u pogledu vernosti publike, tako i sposobnošću da se regeneriše. Via Dolorosa je, svakako, od potonje sorte, pa je kao saliven da testirate svoje umetničko strpljenje, ako već nemate pametnija posla. (9/10)

 

 

Melt-Banana ‎– Return of 13 Hedgehogs (MxBx Singles 2000-2009) (A-Zap)

 

melt

 

 

Još u prošlom veku, kad smo bili tinejdžeri, najdraža ortakinja mi se poverila da ne može da smisli bend Voodoo Glow Skulls zato što je njihov nervozni (i sa ove vremenske distance gledano ne preterano kvalitetni) ska punk podseća na PMS. Ovog slikovitog muzičkog promišljanja sam se setio dok sam slušao kolekciju ovomilenijumskih singlova japanske noise institucije Melt-Banana, jerbo je muzika koju ovaj bend potpisuje čistokrvna suštinska menstruacija. Čit’o sam na Vajsu neki slabouman (drugačije tamo retko publikuju) tekst na temu menzisa u kome se revolucionarno nastrojena autorka založila za ukidanje istog (nek joj je sa srećom) – za razliku od tih i takvih jeftinih plakatskih korporativnih pokušaja bunta iz oronule kasabe kojoj je kreativni plafon površinsko imitiranje mrtvosanog zapada, Melt-Banana je srećom sinonim za autentičnu vrhunsku žensku moć – na poslovično maestralnu produkciju japanske proizvodnje, u kojoj je mathy svirka zategnuta do maksimuma, non stop se stvara višak prostora iz kog neprestano kulja pištavo ludilo fenomenalne pevaljke Yasuko Onuki. Nisam se previše udubljivao u tekstove, ali naslovi poput Too Rough To Scoop (Find A Grain Of Greed), Steel Me Lust, 52 Hands 36 Possibilities + očekivano neočekivano obrada ska klasika Monkey Man nesumnjivo navode na zaključak da su Melt-Banana istinski genijalci koje je spektakl čuti s vremena na vreme. Ili na svake četiri nedelje, ako vam je baš zapelo.  (7.5/10)

 

Надимач – Manifest protiv sudbine (Witches Brew)

 

nadimac

 

S obzirom da sam do-sada recenzirao svaki album beogradskih neo-thrashera, glupo bi bilo prekidati tradiciju na LP ponudi broj četiri, mada svi zainteresovani znaju već sve što bi moglo da ih eventualno interesuje. Što se mene tiče, debi „Državni neprijatelj broj kec“ iz valjda 2009. mi ostaje omiljeni (čista poezija), ali sam i ovaj najnoviji slušao rado i sa smeškom na licu, jer Nadimač u eri interneta predstavlja sve ono što mi je nekad bilo mnogo bitno – a to je shvatanje muzike kao vrhunskog sredstva za izražavanje bunta. Gotivan je i novi izdavač, a primetan je i ozbiljniji pristup tehnikalijama. Malo me je smorilo malograđansko saplitanje u pesmi Mrzim narodnjake, tu priču neka pričaju šampioni novog talasa i osamdesetih koji žive od tih istih narodnjaka (licemerje). Na stranu to, ima ovde dovoljno aduta – pomenućemo izvrsno naslovljenu Evropa Danke Najn ili ovu sa sramnim, varvarskim imenom za koju ispod možete da pogledate mnogo jak spot u koji je, kao i u bivstvovanje ovog benda u globalu, uloženo mnogo truda i volje. (6.5/10)

 

Zatvorite sve parkove,
a kad padne mrak, onda nema ni piva
ograničite nam zone kretanja
za pravac u kojem nam misli idu!

Jebe mi se!

Razvalite sve fabrike,
ko nas jebe, neće narod da radi,
stanje u zemlji nikad je bolje,
mi to ne vidimo jer mi smo govna!

Jebe mi se!

Protiv polucije realnosti,
što kao smrt se u lice ceri,
najmanje što možeš je
da uzvratiš joj istom merom!

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •