Ovom prilikom, predstavljamo tri domaća ovogodišnja albuma

Marko Nikolić

Ti – Život u dvoje (Samizdat)

zivotu2

Srbiji i šire negde je potrebna grupa kao što je Ti, neko ko će stojati na granici alternative i popa i biti u stanju da iskoristi najbolje od obeju svetova za potrebe autentičnog muzičkog iskaza. Nakon debi EP izdanja Koliko dana iz 2013. koji je svojom osvežavajućom spontanošću zagrejao srca da kucaju u ritmu ispunjenja takvih mogućnosti, i prošlogodišnjeg preuranjenog ispovedničkog fijaska Vidimo se!, simpatični beogradski duet dvojice dugokosih/bradatih momaka trećom kolekcijom pesama u tri godine delimično uspeva da se podigne na noge, nalazeći utočište u distantnoj ljubavničkoj psihodeliji, (srećom) očišćene od smetova naporne agonijske žuči sa prethodne ploče. Ipak, provejava utisak da i dalje nešto fali, a to su pre svega ubojitije i komunikativnije pesme, neophodne za razorniji indi prodor u pop sazvučje,  što je gorući problem onog dela muzičke scene Beograda koji ima aspiracije i relativnu logističku podršku (medija, institucija, publike) da bude neka vrsta mejnstrima u senci –  još od Jarbola preko Autoparka pa sve do današnjih dana (od uspešnijih desan(a)ta tipa Oružjem protivu otmičara i Eve Braun prošlo je, evo, već dve decenije). Svemirolika i zaokružena Vreme ne postoji izdvaja se kao ubedljivo najjača tema na čitavom albumu, dok obrada pesme Istata sostojba skopskog benda Padot na Vizantija štrči pre kao odavanje pošte kultnom sastavu nego što je plod istinskog nadahnuća. Ostatak ponude protiče bez većih hajlajtova u intimistički svedenoj, eskapističkoj i samodovoljnoj atmosferi koja nigde ne smeta, ali ni ne dovodi do buktanja rumeni u obrazima, pa je fundamentalni znak pitanja vezan za ovu grupu sadržan u nedoumici šta zapravo želi da postigne svojom muzikom – da li je to legitimna želja za razboritijom (emotivnom) razmenom ili puko ostavljanje traga sopstvenog postojanja. (5/10)



Testet ölt – Wellness (Samizdat)

testet

Temerinski instrumentalisti oglasili su se prvi put pre tri godine interesantnim bezimenim debijem na zagrebačkoj etiketi Slušaj najglasnije!, na kome je gitarska psihodelija bila prošarana veštim bravurama na retro-futurističkim klavijaturama, variranjima tempa i energije. Na nedavno objavljenom novom albumu čini se da su povećana sviračka kompetencija i veće obraćanje pažnje na tehnikalije u dobroj meri oštetile šarm i originalnu supstancu benda. Podivljale trippy klavijature Akosa Czinija pale su u drugi plan i uglavnom ambijentalnije boje zvuk u kome primat drži gitara Lasla Lenkeša, čime je ovaj, u svetskim okvirima relevantan bend izgubio na distinkciji koja je krasila debi. Tako tema Radomir Konstantinović svojom pritajenošću i prevelikom dužinom teško da uspeva da podigne pritisak kao ime našeg filozofa koje najčešće potežu oni na koje se njegov opus ponajviše odnosi; obrada Shadowplaya grupe Joy Division slično pati od beskrvnosti i nedefinisanosti. Srećom, na Wellnessu ima i svetlih tačaka od kojih je najsjajnija koncizno koketiranje sa istočnjačkim melodijama u Vertical Immigrations. Utisak je da su Testet ölt na ovom albumu pomalo izgubili tlo pod nogama prepustivši se virovima čiste improvizacije. (5/10)

Nastrom – Cornerghosts (PMK/Black Syrup)

nastrom1

One-man band iz Kovačice prvi put se pojavio na radaru pre dve godine sjajnim bezimenim debi EP izdanjem koji je krasila ukleta, šaputava atmosfera uokvirena podesnom, vrlo primitivnom produkcijom, što je bilo i više nego dovoljno da mi to bude omiljeno domaće izdanje te sezone. Isterivanje duhova nastavlja se i na ovogodišnjem izdanju: od ranije uočen minimalizam nešto je drugačije snimljen („podebljan“ mestimično olabavljenim basom i raznovrsnijom, „širom“ upotrebom gitare) ali i dalje uspeva da zadrži specifičnu, autentičnu auru na tromeđi krauta, psihodelije i black metala. Uvodna, naslovna traka je klasično opipavanje terena kojoj fali izoštreniji fokus, ali se već naredna Ruins and Ruins sjajno nadovezuje na mračnjikavo-komfornu ponudu tenzije i nagoveštaja sa debija, koja kad jednom uđe u glavu ne izlazi iz nje. Trijumf prepoznatljive spiritualne jednostavnosti te pesme preliva se i na sledeće Valley of Decisions i epski pejsaž Escape to Periphery. Ipak, Cornerghosts je sveukupno uzevši za koplje ili dva slabije izdanje od prvenca, no njim Nastrom uspeva da održi reputaciju jedne od zanimljivijih domaćih pojava u trenutnoj underground ponudi srpske scene. (6.5/10)

Podeli s drugima