mistaken

Najbolja stvar koju su The National uradili

Slobodan Vujanović

Jadan Matt.
Jadan Matt.
Jadan Matt.
Jadan Matt.
Kakav divan čovek.

Sećate se onog filma Paula Rudda Our Idiot Brother? E, pa Matt Berninger, pevač The National, ima jednog takvog. Pravog pravcatog. „Retarda“.
I toga je poveo na turneju da bude deo roudi tima.
I taj je odlučio da snimi dokumentarac o bendu svog brata.

Slušajući Mattovo gostovanje u podkastu Breta Eastona Ellisa saznao sam par detalja o nastanku ovog filma. Tom, „d brat“, je snimao i snimao. Pa je montirao i montirao (kod Matta na gajbi). I da nije bilo Mattove žene, Carin Besser, na kraju ne bi bilo ništa od filma. Naime, ona je predložila da ovo ne bude film o National, već film o Tomovom odnosu sa Mattom. Predlog je delovao zgodno i u kontekstu bizarne činjenice da se u bendu nalaze dva tima braće: Devendrofovi i Dessnerovi. Na kraju je ona pomagala i u montaži. Inicijalno je bilo planirano da se napravi neka vrsta mokjumentarija nalik fenomenalnom I’m Still Here, s tim što bi ovde umesto Joaquina Phoenixa i Matt i Tom izvodili sprdnju, prvi igrajući „salonskog intelektualca muzičara“ koji se apsurdno ponaša i produbljuje predstavu koju neki imaju o njemu. Ali se, po sugestiji Besserove, stvar relativno rano okončala, jer je ona ispravno predvidela da tu nema mnogo materijala za ceo film. Naročito u Tomovoj režiji.

Tom Berninger je ona vrsta ljudi koja ima vrlo jasnu predstavu o sebi, ali je kontinuirano zbunjena činjenicom da ga niko drugi ne vidi takvim. I to ga nimalo ne brine.
Tom je bog.
Tom postavlja pitanja poput (basisti Scottu Devendorfu): Kad izađeš na scenu, da li sa sobom nosiš novčanik, sa dokumentima?
Tom je snimio preko 200 sati materijala iz čega je nastao film koji traje jedva 75 minuta od kojih poslednjih deset otpada na jednopesmni nastup (i to fantastičan, sudeći po snimku) benda i odjavnu špicu koju prati jedna od pesama sa Božićnog, solo albuma, Roba Halforda, pevača Judas Priest, a koju smo čuli negde u filmu kada nam je Tom dočaravao sebe i svoj muzički ukus.

U prvom delu filma pratimo avanture Toma pomoćnika roudija i tu sve izgleda, namerno ili slučajno, kao da ste brata idiota poveli da vam bude pomoćnik roudija na turneji. Otkaz koji je dobio nikoga ne čudi. Sem njega. U drugom delu filma i autor i njegov film ulaze u neku vrstu meta-delovanja deleći sa nama da ne znaju o čemu je film, pokušaje da to shvate, a onda potom u dosnimavanjima (sav materijal nakon turneje) jačajući fokus na temu braće. Ali da nema Toma koji kroz sve to prolazi samouveren kao krava pred vozom, imali bi prava da se ljutimo na isfingiranost i prefriganost materijala. Iako je ponekad potpuno neverovatno sa koliko lakoće Tom uradi ili kaže nešto što bi mu predložio neki top reditelj komedija (scena u bazenu sa dozivanjem Mobyja, recimo).

Na kraju, jedan bend, o kome i ne znam puno i čiji sam umeren fan, ali koje bi svakako stavio na gomilu sa Tindersticks i Interpol, pre nego sa Beastie Boys i Happy Mondays, dobija fenomenalan dokumentarac, u kome, istina, nisu glavna tema, ali koji ih, iz sasvim drugog ugla, čini kulijim nego što će ikada biti. I toplijim. I zabavnijim.

Ko god da je Tom koji je napravio ovaj film učnio je mega-uslugu bendu i snimio jednu od boljih komedija prošle godine.

SELEKTAH: 8plusplus/ 10

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •