Migel Saens – Bernhard
Saensova knjiga je dobar uvod, dobar podsetnik, solidna za upućene, odlična za neupućene i loša za svakoga koga tema ne zanima
„Neko vreme sam se trudio da budem kao i oni. Nisam to postigao.“
Bernhard je neprevodiv i nepredvidiv. Svako pojašnjavanje, loše je i neophodno. Od nečega, početi se mora. Dakle krenuti. Problem nastane, svaki put kad krenete. Ipak.
Na knjige Thomasa Bernharda, naleteo sam slučajno. U biblioteci. I posle svake, bolela me glava. Od gusto satkanog jezika, oštrine, izraza, bujice reči. Koji kontrolišu disanje. Zabijaju vas u stolicu. Tonete u jastuk, ako ležite dok čitate. Prekriveni jezom.
Pogrešno je svako mišljenje koje kaže da je Bernhard nekoga ili nešto mrzio, prezirao, pa i kritikovao. Njegovo pisanje je pisanje o nedostatku. Nastalo iz oskudice. Ljubavi, novca, zdravlja. Borba za preživljavanje u prividnom izobilju. Njegovo pisanje je tako sa stilom. Njegove su forme. Tako.
Saensova knjiga je dobar uvod, dobar podsetnik, solidna za upućene, odlična za neupućene i loša za svakoga koga tema ne zanima. Saens je, ako se ne varam, prevodio Bernharda, na španski ili već neki drugi treći jezik, koji se govori u Španiji.
(Nivoi živo)ta, ah, Barnsa sam pročitanog poklonio dragoj prijateljici, a Migel Saens zapisao na sosijete ženeral papirić koji mi stoji na stolu levo, da me podseti da pazarim ovu o Bernhardu, ako ne pre, na Sajmu, jer su nepune dve godine prošle otkako sam tamo pazario tri Bernhardove knjige (dve poklonio u međuvremenu, pročitane; ovu ću sigurno zadržati).
Fiziku tuge dopisujem očekujući da mi opisuje davni osećaj na takmičenju.