selected

Kultni album Aphex Twina iz 1994. godine je zaslužio bolju knjigu, ali u nedostatku bolje, i gora je bolja od nikakve

Dario Stajić

„I used to wonder / what makes this song ambient, / as i fell asleap“ – iNuchalHead

Očekivanja su (bila) prevelika. Mnogo pitanja, misterije i fame, oko lika i dela Richarda D. Jamesa i dalje je u opticaju. Weidenbaum ide okolo, bavi se faktografijama likova iz vlastitog vidokruga, pa naglo skrati put. I kaže nam nešto što već znamo. Možda bi Davidu Toopu, Brianu Enou ili Kodwou Eshunu pošlo za rukom da danas već, legendarnom, dvostrukom albumu, podare još koji paralelni život.

Neke albume veoma volim. Ali nisam u stanju da ih preslušam od početka do kraja. Zbog dužine? Težine? Nepodnošljive lakoće? Prezauzetosti? Neshvatanja? Pospanosti? Rasejanosti? Poslednji u nizu, aktuelni je album Swansa: „To Be Kind“. „Selected Ambient Works Volume II“, Richarda D. Jamesa aka Aphexa Twina, spada u tu grupu.

I kad poželim da preslušam tog „Andreja Rubljova“ elektronske muzike u kontinuitetu, uvek nešto iskrsne, prekine me. Zazvoni telefon. Kad menjam disk, moram u WC, da pijem vode, operem zube. mp3 plejeri i slušalice su ionako ubice svake namere i svake koncentracije. Pogled i misli odlutaju „podrazumevajuće“. Z-vuci više putuju iz mozga u uši, nego obrnuto.

Marc Weidenbaum, kaže da je SAWV II remekdelo digitalnog doba, ere bezbrojnih sinhronizovanih nanosekundarnih metronoma. „may be timeless music, but is still very much a product of its time.“ I tu njegova mašta počinje da štuca. Posvećuje se „gadfaderu“ Brianu Enou, posuđenim mislima i „Zaobilaznim strategijama“: „Repetition is a form of change.“ Priča se više o vremenskom periodu nastanka albuma. S opravdanjem: „celebrate its timelessness.“ Nego o samom albumu.

Richard D. James, „fabled tinkerer and jokester“, opisuje Cornwall njegove mladosti: „It’s… a lot of witches and sort of magic, black magic and stuff like that… no clubs or anything, so we had to make out own clubs, make our own music.“

SAWV II je i Cornwall i „bek:graund“ muzika samog sebe. Možda je baš zbog toga zvuk tako brdovit, talasasto valovit i nepristupačan: „so minimal as to be barely conscious.“ Rob Young kaže da su to sve „almost entirely beatless tracks.“ Neko čuje bitove. Neko ne. Neko ne čuje ništa. Neko čuje sve.

To je bilo vreme pre mobilne telefonije, interneta. Marketing? Umesto Aphex Twina, po rečima Paula Morleya, na naslovnoj strani NME-a, pojavilo se mrtvo lice Kurta Cobaina: „I just remeber him being very weirdly happy that he was not going to be on the cover, in a twisted weird way.“

AT je Davidu Toopu izjavio da je SAWV II veoma specifičan album „…because seventy per cent of it is done from lucid dreaming… I badly wanted to dream tracks…“. Po sluhu Karlheinza Stockhausena AT mora da prestane da koristi „post-African repetitions“. Philip Glass i Gavin Bryars su voleli „lucid dreaming.“

Weidenbaum neargumentovano sumnja da AT i dalje intenzivno objavljuje i snima nove albume. Niko ne zna pod kojim pseudonimom.

SAWV II je zaslužio bolju knjigu, ali u nedostatku bolje, i gora je bolja od nikakve.

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •