maria

Reci mi na šta obraćaš pažnju, i reći ću ti ko si –  Ortega y Gasset

Dario Stajić

Ljudi otprilike 46.9 % vremena misle na nešto drugo, a ne na ono što upravo rade. Mislim da sam čitajući knjigu Marie Konnikove, 95.31% vremena bio odsutan. Nešto je ipak ostalo u nogama.

Uz pomoć detektivskih romana o Sherlocku Holmesu, Sir Arthura Conana Doylea, i članaka koje je za kolumnu u časopisu „Scientific Ameican“ ispisala Maria Konnikova, može da se izveze i sklopi, čitavih 391 stranica New York Times bestselera. Knjige o pažnji koja i ne drži nešto preterano pažnju. Naročito stilski, ali ‘ajde. Autorka je pored psihologije studirala i (re)kreativno pisanje na Harvardu.

Podeljeno u četiri dela: „(Sebe) razumeti“, „Od posmatranja do fantazije“, „Umetnost dedukcije“ i „Nauka i umetnost samospoznaje“. Stalno vam se kroz glavu vrzmaju misli. U dilemi ste. Da li čitate esej ili neku vrstu savetnika za uspeh u životu, tipa: „Kaluđer koji je prodao svoj ferari jeste knjiga koja će vas naučiti kako da ostvarite svoje snove i uzmete sudbinu u svoje ruke“?

Kako da postanete predusretljivi? Otkrijete naučnički ideal u sebi: „prirodnu skepsu i znatiželju naspram sveta“. Ostvarite ravnotežu između brzog i sporog razmišljanja, kako to pristupačno opisuje nobelovac Daniel Kahneman u „Thinking, Fast and Slow“. I zaista, vrlo je teško osloboditi se balasta navika i onoga što smo „pogrešno“ naučili. Prisvojili.

Kod Konnikove posebnu ulogu igra enterijer sećanja i to pre svega takozvana „moždana mansarda“. Memorija kao osnova i baza za dalja razmišljanja, donošenje odluka i nastanak ličnih sklonosti. Veoma su važni sporedni faktori, koji na neki način dominiraju iskrivljenom slikom stvarnosti. Ljudi izlaze na izbore i biraju političare na osnovu izgleda ili nedovoljno sagledanih činjenica.

Zato je navodno jako važno aktivirati „pasivni mozak“ i tako izbeći zamku „prvog utiska“. Izoštriti moć posmatranja kroz selektivnost, objektivnost, sveobuhvatnost, angažovanost. Lakše rečeno, nego učinjeno. „Think different.“

I opet vežbati logiku i fantaziju, istovremeno, gledanje sa distance, meditacija? Jedan od najvećih pronalazača XX veka, Jacob Rabinow, svojevremeno je izjavio da: „kad ima zadatak za koji je potrebno mnogo truda i strepljenja, ponaša se kao da je u zatvoru… gde vreme ne igra nikakvu ulogu… vreme ne igra nikakvu ulogu“. Ne prestajte da se igrate i da budete radoznali. U svom zatvoru.

Dedukcija kao izvlačenje opštih zaključaka iz činjenica. Važno je da se pri tome pravilno razdvajaju sporedne od važnih stvari, vežbom. I nikad ne sme da se zaboravi da ono što nije verovatno, nije i nemoguće. Oprez na svakom koraku. I opušteno stajanje u mestu.

Čovek nikada ne prestaje da uči, čak i kad mu se čini da nije tako. Važno je da se postane svestan svojih navika i da se nikad ne preceni vlastita ličnost.

Blog ili dnevnik? Dobro je i jedno i drugo.

Lenja pita samospoznaje. „There is nothing more deceptive than an obvious fact.“

Podeli s drugima
  •  
  •  
  •  
  •  
  •