scooter
Luksuzna biografija sastavljena iz intervjua sa savremenicima i članovima nekad ekstremno popularnog, ali i kontroverznog plesnog „tehno“ projekta Scooter, uvid je u karijeru i neke nepoznate detalje nemačke „rave“ scene

Dario Stajić

„Zanima me pitanje totalnog nedostatka smisla. Pitanje površnosti. Još uvek se tačno sećam ključnog Scooter-momenta. Početkom devedesetih, po prvi put sam ih video na VIVI. Ispružena ruka. U komandnom maniru naspram posmatrača. Pomislio sam: Bože, šta se to dešava? „ – Albert Oehlen

Luksuzna biografija sastavljena iz intervjua sa savremenicima i članovima nekad ekstremno popularnog, ali i kontroverznog plesnog „tehno“ projekta Scooter, uvid je u karijeru i neke nepoznate detalje nemačke „rave“ scene. Možda najbolji opis epifanije je kad H.P. Baxxter za jedan hanoverski parti, u prostoru Tor3.Hannomag, kaže: „Bas je bio tako dubok, da je krov vibrirao.“

„zippidy zippidy doo da/zippidy zippidy doo da hey/i say with no delay“ – koliki je „delay“ kod publike koja ovako nešto voli da čuje? Teško pitanje. Prilično veliki, pretpostavljam, ovako naslepo. Lider i vođa Scootera, H.P. Baxxter, kaže da uživa u miru jedino u trenucima dok oko njega vlada totalni haos.

Inspirisani DJ setovima Steve Masona i freestyle MCjem Mystic Manom, nakon neuspešnog iskustva sa elektro pop bendom „Celebrate the Nun“ i u ogromnoj želji da se konačno oslobod-i/-e stega dosadnog, ali i lukrativnog posla u diskografskoj kući Edel, Baxxter i kolege (Rick Jordan, Ferris Buler) nisu krenuli nikakvim, pa ni suprotnim putem od većine muzicara. Jednostavno su krenuli. Grlom u jagode. Cilj nikad nije bio da se stvori nešto novo, uopšte novo i/ili epohalno novo. Cilj u tom izvođačko-autorskom smislu nije ni postojao. A pitanje je, da li i danas postoji?

Iako su na samim počecima (1993.) „ignorisali sva pravila i bili totalno bezobzirni“, ispostavilo se da nepostojeći princip na osnovu koga su se etablirali vrlo liči na nepostojeći koncept Britanaca KLF: „Kick out the jams, motherfucker!“. „KLF Manual“, pročitali su tek kad su postali popularni. I mislim da i u njemu stoji: „najvažnije je u pravom trenutku s(us)resti prave ljude.“

Hit „Hyper hyper“ nastao je iz jednog ili iz pola pokušaja. Sledile se naslovne stranice časopisa za tinejdžere. Kao što to uvek biva: „ko je na prvom mestu liste omiljenih, taj je istovremeno i na prvom mestu liste omraženih.“ U mržnji prednjačili su kolege DJevi. Sam tehno pokret se iz jednog miroljubivog i porodičnog stava unutar sebe i prema publici, ponašanjem naspram miljenika same publike (Scooter&H.P.), preobratio u svoju suprotnost. Naročito nakon pljuvačkog članka objavljenog u časopisu „Frontpage“.

Menadzer Jens Thele, pored promovisanja Scootera, jedno vreme radio je i kao A&R lejbla Motor Music, sarađivao sa (lokalno?) kultnim Low Spiritom, čiji aktovi Mark ‘oh i Marusha, iako nimalo elegantniji i nekomercijalniji, nisu ni približno osetili gnev i zavist kolega iz scene. Koji su trajali i traju do današnjih dana. Pa u čemu je fora? U seljačkim cipelama? U pogrešnom autfitu?

Jednostavna grafička rešenja omota, dada tekstovi. „Nema potrebe za preteranim reflektiranjem.“ Baxxter se otvoreno i javno koristi leksikonom engleskih rima: „tekstovi se naduvaju do dve DIN-A4 stranice, a zatim opet splašnjavaju u svoje jezgrovite strofe.“ Jer u plesnoj muzici sve se vrti oko jedne stvari: „ruke gore i proslaviti do daske“. Broj jedan? „Ponekad ga imaš u urinu.“ Pozajmljivanje? „How much is the fish“ u potpunosti je preuzeta iz punk hita „Stomp“. „Ramp! (The Logical Song)“ bez pitanja ukradena od Supertrumpa.

Inspiracija? Votka Red Bull, pivo. Plesanje po 9-10 sati bez prekida. Za takvo nešto potrebna je telesna konstitucija. Investicije? Scooter su nekad svesno išli u minus, materijalne gubitke, izdvajajući velika sredstva za pirotehniku i rasvetu.

Mukotrpno preslušavanje? Teško je poverovati da Baxxter i dalje veoma voli T-Rex, Sweet, Slade, Led Zeppelin, Deep Purple, Depeche Mode, The Cure, The Smiths i Soft Cell, britansku kulturu uopšte. Ali nešto svoje i sami Britanci su ipak prepoznali. Nagradili su trio „top 10“ pozicijama. Kad čujete Scooter, odmah pomislite da znate koji rituali i navike, materijalizam, stoje iza svega. Naizgled. Možda?

Ni posle ove knjige (uglednih novinara) to vam neće biti kristalno jasno. Pa ni u naznakama. Osim fragmenata kao što su puno volje, rada, energije, želja…

„From Japan and Brazil to the USA… Faster, harder, Scooter!!!… Yea-ahh!!!…“

Podeli s drugima