kitchen

Zarazna kuvarska trka s vremenom na fejsbuku

Marko Nikolić

Kao neko ko ima Fejsbuk nalog gotovo isključivo zarad igranja video igara i činjenice da sam zahvaljujući jednoj ranijoj gejmerskoj avanturi (Cooking Academy 2) naučio da pržim u stvarnom životu, sva je prilika bila da će mi se Kitchen Scramble dopasti. Nekoliko meseci svakodnevnog igranja kasnije, reč je o jednom od omiljenih iskustava koje sam imao prilike  da iskusim.

Iskusniji fejsbukaši sigurno se sećaju mitskih video igara Who Has The Biggest Brain? i Geo Challenge, čeda softverske kuće Playfish, koje su jele sate kao sekunde, rezultujući zakrvavljenim očima i preovlađujućem osećanju iskonskog umora kod igrača… do sledeće partije. Playfish je doživeo neslavnu sudbinu – 2009. ga je kupio Electronic Arts, gejmerski gigant, i to za 400 miliona dolara, i pošto sve nije išlo kako se očekivalo – i ugasio ga prošle godine. Tih igara na fejsbuku odavno više nema… samo vapaja igrača po zidovima zvaničnih strana ovih zanimacija.

Farmville me zaobišao, neke druge igre nisu, ali ništa posebno vredno pomena. Posle fejsbukaške pauze, na najveću društvenu mrežu sam se vratio zbog domaće Slagalice, koja je ubrzo obesmišljena hakerskim navikama većine igrača. Zamena je pronađena u vidu megapopularnog Criminal Casea koji je ubrzo dodijao svojom jednodimenzionalnošću. Ni na drugom FB megahitu Candy Crash Sagi nisam se duže zadržavao.

A onda je stigao Kitchen Scramble – priča o tek diplomiranoj kuvarici Peper i njenoj prikolici (pošto para za restoran nema) punoj svežih namirnica i ekološkom borbom sa nekadašnjom poslovnom partnerkom Kendes, koja trpa previše aditiva u svoju gastronomsku ponudu i interesuje je isključivo profit, bez brige po zdravlje svojih mušterija. U pitanju je tzv. time management point & click igra u koj0j što brže i što kvalitetnije treba uslužiti goste čime se testiraju i (provereno) poboljšavaju vaše organizacione sposobnosti i koordinacija, što mogu da potvrde svi koji su uživali u poznatijim predstavnicima ovog igračkog žanra od Diner Dash serijala do divne Chocolatier avanture.

Recepti su na početku jednostavni – korn fleks, pečeni krompir, jaje na oko… a zatim postaju sve komplikovaniji i zanimljiviji. Iako se često čini da „nema šanse“ da se pređe neki nivo, vežba čini čuda. Na svom putu oko sveta Peper sprema i đakonije iz italijanske, meksičke, kineske i japanske kuhinje, ali i poslastice u vidu kolača sa evropskog Severa te viskijem obogaćeni delikates s američkog Juga. U svakom nivou možete osvojiti maksimalno tri zvezdice koje se pretvaraju u tokene neophodne za prolazak „carine“ koja se nalazi tačno na polovini svake lokacije, koju čini 20 nivoa. Svaka lokacija donosi sa sobom i nove mušterije – tu su hipster, restoranski kritičar, ronilac, budistički monah, TV voditeljka, političar, ispičutura, kamiondžija… Svi oni uglavnom imaju ustaljene potrošačke navike, što je svakako od koristi na težim nivoima.

Da bi se postizali vrhunski rezultati potrebne su vam tzv. „premium“ namirnice koje možete kupiti od zarađenog novca (i u igri i u stvarnom životu, mada vam prave pare za kvalitetnu igru uopšte nisu neophodne) ili ih tražiti od svojih prijatelja, a posebna poslastica su tematski nivoi kojih je za sada bilo dva  – užasno teški specijal priređen za Noć veštica, i nestvarno laka novogodišnja čarolija.

Za ovih nekoliko meseci igranja, prešao sam trenutno svih 339 nivoa a i dalje igram igru svaki dan, jer iz iskustva znam da me uskoro čekaju novi. Čekanje prekraćujem završavajući posebne misije koje donose poprilično tokena, koji će mi sigurno nekad biti potrebni. Kada se na sve to doda za oči posve prijatna animacija (Playdom gaji bliske veze sa Diznijem), umesna doza humora koja se očituje po nazivima lokacija (recimo: Sweetzerland, Cookiehagen, Molassessippi, Mount Foodji i Little Wok) i naravno, zaraznost samog igranja, postaje jasno da je Kitchen Scramble vrhunska razbibriga za svakog „casual“ gejmera koji drži do sebe.

Kitchen Scramble

Podeli s drugima