Kandidati za predsedničke izbore u SAD 2020. godine

---

U odnosu na ranije predsedničke izbore u SAD, naredni će, barem za sada, biti upamćeni po najvećem broju kandidovanih žena

---

Izbori će biti održani 3. novembra 2020, a već izazivaju interesovanje celog sveta. Za sada su u pitanju samo profili kandidata. Verovatno će, kao i do sada, svetska javnost pratiti njihove kampanje iz dana u dan. Ne samo šta su rekli, već i kako su bili obučeni, šta su jeli, koliko su iskreno bili nasmejani…

Po Ustavu SAD predsednik može postati svaki građanin SAD koji se u SAD i rodio, da mu je najmanje 35 godina, i da živi na teritoriji SAD najkraće 14 godina.

Za budućeg 46. predsednika SAD (u slučaju da Tramp ne bude ponovo izabran) kandidovao se najveći broj žena u istoriji SAD. A kao i uvek do sada, borba se uglavnom vodi između dve stranke, Demokratske i Republikanske. Za sada nije toliko veliko interesovanje javnosti za predsedničke izbore jer se trenutno vode unutarstranačke borbe. Glavni favorit u Republikanskoj je Tramp, a u Demokratskoj stranci Bajden. Ali, iznenađenja su uvek moguća.

Po anketama, u trci za predsednika vodi Džo Bajden, i tako je od oktobra 2018, kad su se prvi put radile analize popularnosti. Sledi ga Berni Sanders, čija popularnost od oktobra do danas konstantno raste. Svi ostali kandidati su u padu, manjem ili većem.

Iznenađenja je bilo napretek, iako za borbu nije određen ni start. Neki kandidati su već odustali i povukli se, a neke niko nije očekivao, poput Pita Butidžiča ili Beta O’Rurka.

Da ih upoznamo.

Republikanski kandidati

Donald Tramp (14. 6. 1946) – aktuelni predsednik SAD.

Vilijam Veld (31. 7. 1945) poznat nam je iz 2016, kad se kandidovao za potpredsednika. U jednom TV duelu je pokušao da pomogne stranačkom kolegi koji se kandidivao za predsednika. Na pitanje koji mu je omiljeni živi političar iz sveta, odgovorio je da ne zna (inače se već dobrano obrukao kad nije znao šta je ili ko je Alepo). Veld je uskočio s odgovorom: „Šimon Peres.” Pitanje su ponovili uz konstataciju da je Peres pokojni, na šta se ispravio: „Predsednik Meksika.” „Kako se zove?” „Foks.” Visente Foks je bio predsednik Meksika između 2000. i 2006. godine. Iz nekoliko pokušaja, na kraju je ipak odlučio da mu je omiljena Angela Merkel.

Ostali kandidati: Džon Kejsik, Bob Korker i Lari Hogan manje su eksponirani.

Kandidati demokrata

Džo Bajden (20. 11. 1942) – „Jedina strana koja je kriva za probleme – Srbi!”, izjavljivao je svojevremeno i žestoko se zalagao za bombardovanje, žaleći što to nisu uradili ranije. Naravno, Srbi su fašisti i zveri.

Ovo mu je treća predsednička kampanja, prve dve su bile 1988. (povukao se jer je priznao da je plagirao govor Nila Kinoka, lidera laburista u Britaniji) i 2008. godine. Bio je potpredsednik tokom dva mandata Baraka Obame. Ako pobedi, bio bi najstariji predsednik u istoriji SAD. Sudeći po anketama, ima velike izglede na izborima.

Protivnici kažu da je njegova popularnost „naduvana” i da je proizvod medija, kao u slučaju Hilari Klinton. Sebe smatra za progresivnog (želi da „spase dušu Amerike”), iako je huškao na sve vojne akcije SAD izuzev rata u Iraku.

Prate ga i dva „skandalčića”: za neprimereno ponašanje prema saradnicama (preterano ljubljenje i grljenje, kao i trljanje nosevima) i audio-snimak u kome govori kako „bi trebalo preuzeti resurse Sibira”. Za prvi slučaj se izvinio, na drugi se nije obazirao.

Za početak, treba da pobedi u svojoj stranci, a za protivnike ima: Bernija Sandersa, Kamalu Haris, Elizabet Voren…

Pit Butidžič (19. 1. 1982). Otac mu je emigrant s Malte. Završio je Harvard, dopunio obrazovanje na Oksfordu, radio u konsalting-firmi i bio u vojci, služio i u Avganistanu. Gradonačelnik je Saut Benda od 2011, a 2013. bio je izabran za gradonačelnika godine u SAD zbog reformi koje je sproveo u gradskoj upravi i poboljšanja eklonomije u gradu. Program mu se zasniva na zaštiti okoline, borbi protiv siromaštva, primenu zakona koji zabranjuje diskriminaciju prema LGBT osobama… Godine 2015. javno se izjasnio kao gej-osoba, a tri godine kasnije venčao se sa Častenom Glazmanom, profesorom u srednjoj školi.

Vatreni je katolik; govori: norveški, španski, italijanski, malteški, arapski, farsi i francuski jezik; svira gitaru i klavir.

Veliko je iznenađenje što je ovaj skoro pa nepoznat političar iz Indijane po popularnosti za kratko vreme dospeo na treće mesto u Demokratskoj stranci. Oni kojima se dopada kažu da je smiren, s odličnim oratorskim sposobnostima, tih a odlučan.

Kori Buker (27. 4. 1969), poznat i kao – Supermen. Završio je Stenford, magistrirao sociologiju. Obrazovanje je nastavio na Oksfordu, a doktorat prava odbranio na Jejlu.

Kad se prvi put nominovao za gradonačelnika Njuarka, uzgubio je jer „nije bio dovoljno crn”. Bez obzira na to, osnovao je neprofitnu organizaciju Newark Now, koja je pomagala građanima. U isto vreme postao je partner u cenjenoj advokatskoj firmi Booker, Rabinowitz, Trenk, Tully, Lubetkin, DiPasquale, and Webster. Ponovo se kandidovao za gradonačelnika 2006. i osvojio 72% glasova. Tokom prvog mandata značajno je smanjio broj prestupa i povisio plate u gradskim službama.

Tokom drugog mandata dobio je nadimak Supermen. Na primer, pomogao je jednom starcu koji je na tviteru zamolio da mu neko očisti sneg ispred ulaza; spasao je ženu iz požara, pritom dobivši opekotine drugog stepena; sedam i po godina je živeo u malom stanu na 16. spratu zgrade za siromašne…

Beto O’Rurk (26. 9. 1972) iz Teksasa, bivši panker i basista koji govori španski.

Tulsi Gabard (12. 4. 1981) – dolazi s Havaja, četvrto je dete od petoro u porodici biznismena i političara samoansko-evropskog porekla katoličke veroispovesti i Amerikanke krišna veroispovesti. Tulsi je usvojila veru majke, od rođenja je vegetarijanka, idol joj je Mahatma Gandi.

Radila je u vojsci, bila u Avganistanu, dobila i neka odlikovanja, ali je vrlo miroljubiva, upravo zato što je svojim očima videla kako sve to funkcioniše. Odlučno je bila protiv rata u Iraku, izjavivši da „SAD nema jasan cilj šta tamo uopšte traži”. Takođe se zalaže za hitno povlačenje iz Avganistana. Vrlo glasno agituje za skidanje sankcija Iranu. Povodom situacije u Siriji i učešća SAD smatra da time Amerika ugrožava svoju bezbednost i ekonomske interese, i urušava međunarodnu reputaciju.

Kirsten Džilibrand (9. 12. 1966). Kad je Hilari Klinton postala državni sekretar, na mesto senatora došla je Kirsten Džilibrand.

Učila je mandarinski jezik, službovala u Kini. Magazin Time je uključio u spisak 100 najuticajnijih ljudi sveta.

Muž joj je Britanac, upoznali su se na sastanku „naslepo”.

Džulijan Kastro (16. 9. 1974), ministar građevinarstva i razvoja gradova 2014-1017. Kritikovao je Šulca, bivšeg generalisimusa Starbucks-a, koji je nameravao da se kandiduje za predsednika, izjavivši da je taj potez „najveća šansa da Tramp bude ponovo izabran“, na šta mu je Šulc odgovorio da je „nezavisna osoba, koja nije, ni na koji način, u krevetu s bilo kojom strankom”.

Emi Džin Klobušar (25. 5. 1060). „Stojim pred vama kao unuka rudara, ćerka učiteljice i novinara, prva žena iz Minesote izabrana u Senatu, da objavim svoju kandidaturu za predsednika SAD.”

Berni Sanders (8. 9. 1941) je nezavisni senator iz Vermonta. Na prethodnim izborima pobedila ga je Hilari Klinton unutar Demokratske stranke, pa je tako ona bila predstavnik na predsedničkim izborima. Sanders za sebe kaže da je „socijalistički demokrata”. Zalaže se za besplatno fakultetsko obrazovanje i zdravstveno osiguranje.

Odrastao je u siromašnoj porodici Jevreja izbeglih iz Poljske (rođaci koji su ostali u Evropi stradali su u Aušvicu). Bez obzira na jevrejsko poreklo, smatra da Izrael i Palestina moraju sami da reše svoje sporove i da Palestinci imaju pravo na svoju državu. Bio je odlučno protiv „intervencije” u Iraku; ISIS naziva „varvarskom organizacijom“, ali da nije na SAD da se direktno bori s radikalnim islamistima; zalaže se za normalne odnose s Kubom („50 godina Hladnog rata je zaista previše”)…

Henri Kisindžer je bio savetnik Hilari Klinton, i cela Demokratska stranka bila je oduševljena njim, osim Sandersa: „Ponosim se time što mi Kisindžer nije prijatelj. Odbijam njegove savete. Kisindžer je direktno odgovoran za bombarovanje Kambodže, svrgavanje princa, političku nestabilnost koja je potom dovela Pola Pota i Crvene Kmere na vlast, koji su ubili više od tri miliona nevinih ljudi, što je bio jedan od najgorih genocida u istoriji sveta.”

Elizabet Voren (22. 6. 1949) senator Masačusetsa. Kad joj je bilo 12 godina, otac je imao infarkt i izgubio posao. Da bi pomogla porodici (ona je četvrto dete), počela je da radi u meksičkom restoranu svoje tetke kao konobarica. Bila je profesor prava na Univerzitetu Pensilvanije i Harvardu (specijalista za bankrotstvo). Godine 2015. bila je na 19. mestu Blumbergove liste najuticajnijih ljudi.

Svojevremeno su joj spočitavali da se uspela visoko samo zahvaljujući faktu da je bilo važno imati i nebelačke senatore u vladi. Naime, po majci ima pretke i među Čiroki i Delaver Indijancima. Donald Tramp joj je predložio da uradi DNK test, što je, iako je predlog smatrala uvredljivim, i učinila. Ispostavilo se da je 6-10. linije predaka Indijanka.

Kamala Haris (20. 10. 1964) senator Kalifornije, druga Afroamerikanka koja je izabrana u Senat, pa je to možda razlog što je neprestano upoređuju s Obamom. Oko 30 godina bila je državni tužilac.

Kandidovali su se i: Majk Grejvel (13. 5. 1930) s Aljaske (kandidovao se i 2008, s nezapaženim rezultatom); Džon Dilejni (16. 4. 1963); Džon Hikenluper (7. 2. 1052) senator Kolorada; Endrju Jang (13. 1. 1975); književnica Marijana Vilijamson (8. 7. 1952); Tim Rajan (16. 7. 1973) iz Ohaja; Džej Insli (9. 2. 1951) senator Vašingtona i Vejn Mesam (7. 6. 1974), gradonačelnik Miramara na Floridi.

Kandidat Libertarijanske stranke je Adam Kokeš (1. 2. 1982) voditelj tok-šoua; Stranke Zelenih Džil Stajn, lekarka iz Masačusetsa (bila kandidat i 2012. i 2016). Nezavisni kandidat je Den Retiner, novinar iz Njujorka rođen 1930. godine.