Kako žive stari u urbanim sredinama


Stariji od 65 godina najviše se žale na materijalne prike – 10% ima primanja ispod granice siromaštva


Kako živi stara populacija u ruralnim sredinama možete pogledati ovde. Slično istraživanje rađeno je i za urbane sredine (Starenje u gradovima, koje je sproveo Crveni krst Srbije u saradnji s Kacelarijom poverenika za zaštitu ravnopravnosti i uz podršku Populacionog fonda UN) u 16 gradova na uzorku od 1.037 ispitanika starijih od 65 godina. Bez obzira na to što im je na prvi pogled mnogo lakše, ni njihov život nije „med i mleko“. Ispostavilo se da je 76 odsto starijih od 65 godina bolesno hronično, više od polovine nema nikakvu ušteđevinu, a 10 odsto ima primanja ispod granice siromaštva, iako, za razliku od svojih sapatnika u ruralnim sredinama, imaju bolje organizovan transport i zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

U Srbiji će 2030. godine 21% stanovništva biti starije od 65 godina
U Srbiji će 2030. godine 21% stanovništva biti starije od 65 godina

Prosečna starost ispitanika je 74 godine, žena je 59%, više od polovine je doseljeno u grad pre penzionisanja, 61% živi u staračkim domaćinstvima (trećina je samačkih domaćinstava, četvrtina bračni parovi), najstarijih (više od 85 godina) je osam odsto.

Ako je za neku utehu, 92% ima lične prihode, što je mnogo bolje nego u ruralnim sredinama, međutim, 10% ispitanika ima primanja ispod granice siromaštva.

Najčešće su se žalili na materijalne prilike: nigde ne izlaze, čak ni jednom mesečno (64%); ne mogu da pokriju iznenadne troškove do 10.000 dinara jer nemaju nikakvu ušteđevinu (59%); ne mogu sebi da priušte posetu u neki drugi grad (50%); godinama sebi od obuće i odeće ništa nisu kupili (39%); loše se hrane (18%)…

Tek 2% ispitanika izjavilo je da živi „veoma lako“, a 6% – „samo loše“. Svaki deseti koristi usluge „pomoći u kući“, usluge gerontodomaćice 6%, a povremenu privatnu pomoć (takozvanu „ženu“) može sebi da priušti samo 3% ispitanika.

Kako žive stari u urbanim sredinama

Nešto manje od četvrtine ispitanika nalazi se na listi čekanja za specijalistički pregled, operaciju ili neki vid socijalne zaštite.

Što se odnosa okoline prema starijima tiče, 80% smatra da se prema njima odnose s poštovanjem, a 10% da ih uopšte ne poštuju. Druga je stvar s institucijama – žale se na ponašanje zaposlenih prema njima kao starijima pre svega u opštinskim službama (21%) i zdravstvu (19%).

Neprijatnosti u porodici doživljava sedam odsto, a svaki deseti nema nikakav strah od nasilja u najbližem okruženju.

Podeli s drugima
  • 2
  •  
  •  
  •  
  • 1
  •  
    3
    Shares