naslovna-045-velika


Novi Miljin kuvar – Sve od kafe, po nepromenjenoj ceni od 30. novembra na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Bosni i Hercegovini i Makedoniji


 

Ko misli da kafa služi samo za razbuđivanje, grdno greši. Jeste da je najslađa ona prva, jutarnja. Ili je možda najbolja ona posle lepog ručka? Kafa sa šlagom u koje god vreme dana? Ma, bilo kakva kafa, samo da je u dobrom društvu? Kafa je odavno prestala da bude samo napitak. Koristi se za pripremu slatkiša, čak i slanih jela, što je manje poznato. Možda je najpoznatija takozvana kaubojska govedina – tokom pečenja mesa u prirodi, na improvizovanom ražnju, kauboji su meso prelivali skuvanom kafom i bili ubeđeni da je upravo kafa poboljšavala ukus i činila da meso bude mekano. Nije tako retko ni korišćenje kafe u marinadama, sa solju, šećernim sirupom i, naravno, vodom. Meso bi trebalo u takvoj marinadi da prenoći i sutradan se peče na roštilju. Kafa, viski, šećer, jabukovo sirće i vorčester sos glavni su sastojci sosa koji se služi uz meso s roštilja. Čili ili halapenjo papričice, crni i beli luk, limunov sok i kafa mogu da je sjedine i dinstaju zajedno s „jačim“ mesom (divljač, rebarca, patka…).

 

Za domaću kafu uobičajena je mera: na 50-75 g kafe potrebno je oko 55-85 ml provrele vode. Tradicionalno se služi uz kocku šećera ili ratluk i čašu vode
Za domaću kafu uobičajena je mera: na 50-75 g kafe potrebno je oko 55-85 ml provrele vode. Tradicionalno se služi uz kocku šećera ili ratluk i čašu vode

 

Turska izreka: Crna kao pakao, jaka kao smrt i slatka kao ljubav – možda najbolje opisuje doživljaj kafopija, o kojoj god vrsti kafe da je reč. A postoji mnogo vrsta. Najpoznatije su arabika (arabica) koja se najviše gaji u Brazilu i smatra se izuzetno kvalitetnom kafom, i robusta (robusta) koja daje više plodova i jeftinija je, a najviše se gaji u Africi. Prva gajena kafa je moka (mocca), poreklom iz Jemena, koja ima slatkast ukus.

Po finoći mlevenja određuje se jačina kuvane kafe: srednje mlevena koristi se za laganu kafu (nema izrazitu aromu), fino mlevena za filter-kafu, vrlo fino mlevena za espreso, a mlevena kao prah daje veoma jaku kafu (poznatiju kao domaća ili turska).

 

espresso-005
Espreso (espresso) je fino mlevena kafa skuvana s vrlo malo vode

 

Kafa je biljka koja uspeva u tropskim područjima. U obliku je grma sa crvenim bobicama i belim cvetovima. Zrna kafe prvo su zelene, zatim žute, pa crvene boje. Energetska vrednost 100 g mlevene kafe je 241 kcal, od toga su 41,1% ugljeni hidrati, 12,2% proteini i 0,5% masti.

Dok se u srednjem veku smatralo da je kafa lek, 20. vek namenio joj je negativnu ulogu. Činjenica je da neumerena konzumacija kafe izaziva nervozu, ubrzani rad srca, nesanicu, podiže krvni pritisak, povećava rizik od osteoporoze, a može da deluje i na gorušicu, skok holesterola i zapušenje arterija.

 

Amerikana (café américano) je espreso s malo više vode
Amerikana (café américano) – espreso s malo više vode

 

Međutim, kafa takođe i stimuliše organizam – povećava koncentraciju i izdržljivost, ublažava glavobolju i podiže raspoloženje. Koristi se i u kozmetici – kreme protiv celulita često sadrže kafu. U kućnim uslovima možete da napravite preparat koji će umanjiti ili eliminisati celulit: pomešajte mlevenu kafu s maslinovim uljem i utrljavajte u kožu masirajući je.

 

Kafelate (caffé latte) – espreso s dodatkom mleka
Kafelate (caffé latte) – espreso s dodatkom mleka

 

Kako da čuvate kafu? Nekad se kupovala isključivo sirova kafa, čija su zrna zelenkaste ili svetlosmeđe boje. Onda se pekla u kućnim uslovima i ručno mlela. Ukus kafe umnogome zavisi od dužine pečenja – kratkim pečenjem kafa postaje svetlobraon boje i lagana je, a dugim pečenjem zrna su tamna i sjajna, oporog, gorkog ukusa. Svako mlevenje bilo je predviđeno samo za kafu koja se odmah kuvala. Zalihe mlevene kafe nisu se pravile jer je bilo teško održati joj ukus i miris. Sad postoje vakuum-pakovanja koja obezbeđuju dužu trajnost. Ipak, i u modernim uslovima treba se pridržavati nekih pravila: zatvoriti poklopcem – kafa vetri i gubi aromu ako se ne čuva zatvorena; hladno mesto – nije predviđena baš za frižider, ali na toplom mestu gubi ne samo miris i ukus, već i svojstva; dalje od vlage – nezatvorena kafa blizu pare od kuvanja ili vode počinje da se stvrdnjava i često nije za upotrebu. Takođe, ne zahvatajte kafu mokrom kašičicom.

 

Kapučino (cappuccino) – ista količina espresa i mlečne pene (prokuvano umućeno mleko)
Kapučino (cappuccino) – ista količina espresa i mlečne pene (prokuvano umućeno mleko)

 

Po legendi, svojstvo kafe da razbuđuje, još u srednjem veku prvi je primetio etiopski pastir Kalid, čije su koze po celu noć ostajale budne, meketale i bile vrlo živahne. To se dešavalo samo kad pasu crvene bobice kafe. Naravno, kafa je dobila ime po pokrajini Kafa u Etiopiji, gde je Kalid čuvao koze.

 

macchiato
Makijato (caffé macchiato) – kap vruće mlečne pene na površini kuvane kafe

 

Kafa je stekla popularnost među Arapima, u prvo vreme koristila se kao lek, povezivana je s meditacijom i imala ulogu u religioznim obredima. U arapskim spisima iz 9, 10. i 11. veka navodi se kako kafa lečki od išijasa, jača neurološki sistem, poboljšava opšte stanje organizma, čisti kožu… I dan-danas se smatra da grickanje zrna kafe neutrališe neprijatne mirise pojedinih namirnica, a ispijanje kafe daje divan miris tela.

 

Kafa s mlekom ili mlečnom penom uz dodatak cimeta služi se kao dač (dutch)
Kafa s mlekom ili mlečnom penom uz dodatak cimeta služi se kao dač (dutch)

 

Koliko god voleli da pijete kafu kod kuće, kafana je – kafana. Svetska popularnost kafe počinje kad su se u nju zaljubili Turci. Beograd su osvojili 1521, a već sledeće godine na Dorćolu je u Evropi otvorena prva zvanična kafana – mesto gde se ispijala kafa. Služili su je s ratlukom i vodom, kako se često i danas služi.

Druga po redu kafana otvorena je u Istanbulu 1555, zatim u Veneciji 1629. godine, mada je taj podatak diskutabilan – naime, zvanično se radi o 1645. godini.

U Engleskoj je prva bila u Oksfordu 1654, zatim u Londonu posle nekoliko meseci. Do 1685. u čitavoj Engleskoj otvoreno je nekoliko hiljada kafana. Kafana u Oksfordu i dalje radi!

 

mocha-coffee
Moka (mocca) kafa – u stvari je vrsta kafe koja ukusom najviše podseća na čokoladu. Danas se pod mokom podrazumeva svaka kafa koja se pravi s dodatkom čokolade

 

Godine 1667. godine Bukurešt je dobio svoju prvu kafanu.

U Parizu je prva kafana otvorena 1672, a čuveni Café Procope otvoren je 1686, i radi i dan-danas!

Prva američka kafana otvorena je 1676. godine u Bostonu.

Tek sad dolazi na red Beč, u kome je Franja Đura Kolčić (Belorus u poljskoj vojsci) otvorio prvu kafanu 1683. godine pod imenom Kod zrna zelenog pasulja (jer su Bečlijama tada nepoznata zrna kafe najviše ličila na zrna pasulja). Franja može da se pohvali spomenikom u Beču. Međutim, ima podataka da je nekoliko godina ranije prvu kafanu u Beču ipak otvorio jedan Grk, trgovac po imenu Jovan Diodato.

 

Kopi luwak
Kopi luwak

 

Najskuplja kafa na svetu. Da li biste pili kafu koja košta kao da je od zlata, a u stvari je izvučena iz „kake“ majmuna ili slona? Da, baš tako – iz kake. Civat cat (vrsta mačke, mada je rasprostranjeno mišljenje da je lemur, vrsta majmuna) bira najkvalitetnije plodove kafe, proguta zrno, a onda izbaci kad svari… Ova kafa (Kopi luwak) najviše se prodaje u Japanu i SAD, po ceni od 300 do 1.400 dolara po kilogramu. Mogućnosti proizvodnje su ograničene i iznose oko 450 kg godišnje. Kad civet cat izbaci kaku sa zrnima kafe, ona se skuplja, suši, pa ispira i suši ponovo da ostanu samo zrna, a potom prži i melje. Kopi luwak je druga po redu najskuplja kafa na svetu, indonežanska. Od nje je skuplja jedino Black ivory coffee, tajlandska – na isti način dobijena, samo od slonova.

 

Sve je krenulo iz Etiopije, iz pokrajine Kafa
Sve je krenulo iz Etiopije, iz pokrajine Kafa
Podeli s drugima
  • 13
  •  
  •  
  •  
  •  
    13
    Shares